Saturday, November 25, 2017
DonMarkoC

Civilizacija vs. Memo

Teško je opisati rečima sve što se dešava u Srbiji a vezano je za rijaliti programe, što za vreme njihovog trajanja, što nakon svakog serijala. Ono što je neosporno jeste da je to veoma gledano i ako idemo onom prostom logikom, da se ne isplati ne bi se ni emitovalo. Sećate li se one emisije koju je vodio Miki Perić ”Keš na noge”? NE? Zašto? Razlozi su i više nego očigledni… nije se održala, nije dala te rezultate kao Farma, nije dala tu mogućnost ogovaranja drugih nakon emisije, uključenja uživo, nije dala svadje, psovke, tuče, bahatost… A sve je to nažalost duševna hrana Srbije, a bogami i regiona.

Moram da priznam da Farmu nisam gledao, ali u Srbiji neke emisije i nije potrebno da gledaš, one su tu oko tebe hteli ne hteli. Svakodnevno u gradskom prevozu, prehrambenoj prodavnici, tržnim centrima, na bazenu, teretani, društvenim mrežama, svim elektornskim medijima, zabavnim emisijama, naslovnicama magazina, dnevnih novina štampanih izdanja, itd., vi ste osudjeni da gledate likove koje većina obožava da gleda u Srbiji i šire. Šta možete učiniti? Odgovor nije da se isključite, ne obraćate pažnju na to, nadjete sebi neku drugu zanimaciju, uključite MTV ili Discovery chanel, jer vi živite u ovoj zemlji u kojoj većina odlučuje šta će da se nadje na televizijama nacionalnih frekvencija. Znam da će mnogi reći: Marko ja ne gledam tv, mene to ne zanima, imam i znam kako da pametnije utrošim svoje vreme itd, i ja to poštujem, ALI, postavlja se pitanje: Da li znate šta je Farma, ko je na njoj, i kako ste to saznali? E o tome vam pričam, hteli ne hteli, do vas dopiru informacije jedne markentiške mašinerije koja očigledno zna dobro svoj posao.

Sulejman Haljevac Memo; Foto: TV Pink

Ono što sam se potrudio da uradim jeste da 2 nedelje pred kraj ove famozne Farme saznam nešto više od ljudi koji to prate, šta ih interesuje, zašto to gledaju, kakvu sliku ti ljudi-učesnici ostavljaju o sebi, zemlji iz koje dolaze i kakvu poruku prenose nama. Odgovore koje sam dobijao su raznovrsni a najčešći su:

1. Zašto da ne gledam kada to gleda cela Srbija?

2. Meni to ubija vreme, razbribriga mi je

3. Da je loše niko ne bi gledao, šta se sad ti izdvajaš pa kao ne gledaš!

4. Želim da vidim kako drugi razmišljaju, zašto se svadjaju, zaljubljuju itd.

5. Pa tamo su poznati koji se blamiraju.

Ostali odgovori su manje više slični ovim, ali ono što je meni najviše zapalo za oko jeste da ti kao pojedinac, ukoliko ne gledaš Farmu, štrčiš, izdvajaš se. To izdvajanje nisam samo sveo na Beograd gde živim, zapravo to ogledalo je ono što se dešava u celoj Srbiji. Društvo u kom se krećemo direktno ili indirektno diktira ono što se gleda, ili bi trebalo da se gleda. Znam dosta ljudi koji gledaju Farmu ali to ne smeju da priznaju! Po meni je to veoma loš stadijum, jer onda dolazimo u situaciju zameranja okolini kojoj je to duševna hrana. Gledaš Farmu? Ti si niža rasa. To je veoma opasno. Ovakvom stavu su najviše doprinele i društvene mreže, twitter posebno. A kako? Situacija na twitter-u je takva da ukoliko si Farmer, na stubu srama si. Twitter kao jedna od društvenih mreža, koja je najinteraktivnija, zapravo je jedno ogledalo javnog mnjenja, u kojoj možemo, a i to radimo, da razmenjujemo vidjenja o svakodnevnim zbivanjima u našoj zemlji. I svako ko kaža da na twitter-u nije mesto nekim temama, grdno se vara. Naravno da zavisi koga pratite, i koji je vaš domen interesovanja, ali i tamo je neizbežno da čitate tweetove o Farmi, a nekad čak ni filteri ne pomažu. Zašto je to loše? Da li je ona većina koja gleda Farmu, a možda je na društvenim mrežama, pametnija od manjine koja ne gleda Farmu? Prosto to je lični izbor, i nemojmo osudjivati one koji to čine.

Loše Refleksije Ličnog Marketinga

Podaci koji govore o tome koliko je obrazovanih u Srbiji, koliko njih je zaposleno odnosno kolika je stopa nezaposlenosti su zaista poražavajući. Ako na to dodamo i prosek godina stanovnika jasno nam se iskristališe slika gde živimo. Za te stvari možemo da krivimo državu, politiku, socijalno stanje itd., ali oni koji prave te programe itekako dobro znaju kome i šta plasiraju. Dajte narodu zabavu da zaboravi na probleme. Problem je u tome što je sama svest prosečnog gradjanina Srbije veoma zatrovana lažnom slikom da će biti bolje. Pa kada mladima na TV-u predstavite jednog Ekrema Jevrića, koji je na nivou jednog desetogodišnjaka u mentalnom razvoju, shvatite da je to ono što Srbija želi da gleda i čime želi da se zanima  a nivo empatije je veliki, neki ga žale, nekima je zanimljiv, neki ga pljuju. Sve zajedno daje jednu emociju koje su ljudi željni ne bi li zaboravili na sopstvene probleme. Pozadina je: Ako može Ekrem možeš i ti. A istina je da ne možeš!

Ekrem Jevrić; Foto: Blic

Ono što mi je veoma zaparalo uši jeste moć samopromocije od strane učesnika rijalitija. A kako? Od kako je Memo pobedio i uzeo pare, dosta je podeljnih mišljenja. Ono najčešće je: ”Musliman je uzeo pare u sred Srbije! Tako nam i treba!” Medjutim ako obratimo pažnju na to kako je došlo do toga da nam je u prvom planu reč ”musliman” (pripadnih muslimanske veroispovesti – kulturnije) dolazimo do sledeće spoznaje. Za takvo mišljenje je kriv niko drugi do Ekrem! Kako? Memo je osoba koja je ušla u rijaliti kao nepoznanik za Srbiju, dok je Ekrem neko koga skoro svi znaju. Tačnije mislim da ne postoji osoba koja ne zna za njega. Kao neko ko misli da je velika zvezda Ekrem dozvoljava sebi da priča šta on misli da treba, i to bez ikakvih sankcija. Jeste, živimo u demokratiji, svako ima pravo na svoje mišljenje, slobodu govora itd., što je Ekrem i iskoristio. Neosporno je da on ima veliki uticaj na javno mnjenje, jer su njegove reči i potenciranje da je Memo njegov musliman, upravo ono što je samom Memu dalu etiketu! Svako sa kim sam popričao o temi pobednika Farme dao je odgovor: Muslimančina! Na moju konstataciju kako su spoznali da je on musliman i šta je tu problem, odgovor nisu imali. Na konstataciju da je za takvo njihovo mišnjenje kriv, niko drugi do Ekrem, zamislili su se, i skontali da je Ekrem taj koji je uradio marketing, dobar za sebe, loš za Mema. Niko od njih nije hteo ni da pogleda kakav je čovek Memo, čime se bavi, koji su mu uspesi, o čemu priča, kako je sebe predstavio, a imali su šansu. Jednostavno Ekremova odbojnost u trenucima veličanja muslimana je preovladala nad svima, dok je za to vreme Memo ćutao. Niko nikad nije čuo da je pobednik Farme nekome bo oči svojom verom. I kad razmislite, sud ste doneli zahvaljujući drugom, tudjem mišljenju!

Pouka: Pazite kome dozvoljavate da vam radi marketing. Ako prihvatate tudj marketing bez vaših sugestija, takav ćete marketing i dobiti. Ako vam se ne svidi kako vas reklamiraju, recite šta imate, ispravite grešku odmah, sutra je kasno!

Za kraj… stvarno je neumesno pričati o tome ko je kakve veroispovesti. Bitno je da je čovek, u pravom smislu te reči. Pobedio je čovek, od krvi i mesa, umetnik, iz druge zemlje. Razlozi za to su razni, možemo da krivimo glasače, ali postavlja se pitanje zašto nisu glasali za svog ako je problem neko drugi? I tu ima jedna mala začkoljica… mnogi samo gledaju, ali neće da potroše pare kako bi ponosno rekli da je srbin pobedio, već im je sladje da pljunu drugog što je misliman. A u državi odakle Memo dolazi je sasvim druga priča, oni svim snagama glasaju kako bi njihov sunarodnik pobedio u dugoj državi i time nam lupaju šamare, pri tom ne pominjujući ko je srbin ko hrvat ko musliman. Čak šta više, zahvaljuju se na toploj dobrodošlici u Srbiji i drže nam javni čas bontona! Civilizacijo eve nas…

PS. Bacite pogled na hashtag #farma na twitter-u

About The Author

Krenuo sa sportom. Prešao iz analognog u digitalno. Kreativac. Osnivač Adria Daily magazina. Zaljubljenik u dobre stvari. Ne voli nepravdu. Život ne želi da pamti po rizicima koje nije prihvatio.

%d bloggers like this: