Saturday, November 25, 2017
DonMarkoC

Trenuci isčekivanja testiranja na HIV

Kao što verujem da svi već znate, 1. decembar je dan borbe protiv HIV-a. Svakog 1. decembra, a mislim i preko cele godine, u prostorijama ZZZZS (zavod za zdravstvenu zaštitu studenata) je moguće obaviti testiranje na ove zloglasne viruse, a sigurno 1. decembra je besplatno.

Svanuo je 2. decembar 2010. godine… i meni koji sam tada bio nezaposlen, sve je predstavljalo zanimaciju. Toliko slobodnog vremena sam gledao da ”ubijem” nekako… sestri nisam dozvoljavao da izbacuje đubre, sudove sam isključivo ja prao, išao u prodavnicu, ”visio na infostudu” u potrazi za poslom… ali sve to nekako i postane dosada. Elem, tog jutra mi je sinulo da bih mogao otići na testiranje u ZZZZS!?

Zašto? Verujem da se mnogi pitate, a mnogi su me i pitali. Nemam odgovor, prosto sam hteo da uverim sebe i svoj ego da sam zdrav i da sam vodio računa! To su oni momenti kada bi mogli da date da vam odseku ruku ako niste u pravu. Takav trenutak je sve vreme tinjao u meni i prosto nisam imao razloga da se osećam drugačije. Spremio sam se i krenuo…

Na putu do ZZZZS koji se nalazi u Ulici Krunskoj 57, svašta mi je prolazilo kroz glavu. Nekako nisam smeo da kažem bilo kome koga sretnem gde i zašto idem. Dan je bio savršen. Sunčan. Ne tipično za decembar mesec. Stigao sam do adrese… i iskreno stajao jedno par minuta ispred… kada neko izađe iz ZZZZS ja sam se pravio da telefoniram, da nekog čekam. Pomislih: Zamisli da me neko vidi kako ulazim u ZZZZS!? Pa ja sam gotov, kome i kako se opravdati da sam ovde iz dosade?

Ulazim u prostorije… nigde nikoga nema. Sve je nekako skromno opremljeno, bez mnogo boja… osećao se onaj prepoznatljivi miris ordinacija, gaza, joda itd. Malo sablasno, ali šta je tu je Marko, muški nastavi šta si naumio.

Nakon mog napadnog zakašljavanja, (znate ono kada stavite ruku na usta i khm khm) izlazi jedna fina žena i ljubazno me pita: ”Izvolite, kako mogu da vam pomognem?”

Odgovorio sam: Dobar dan, želeo bih da uradim test na HIV. – ”Naravno”, reče žena, ”izvolite uđite u ovu kancelariju, ja ću doći za par minuta.”

Kako sam ušao u tu malenu kancelariju tako sam počeo da razgledam po njoj. Inače nisam od osoba koje napadno  traže svaku sitnicu, po prirodi primećujem i najsitnije stvari, detalje, svašta mi zapada za oko. E pa u toj kancelariji je sve nekako kao iz doba Tita. Svuda su visili posteri kao opomena na HIV, plakati sa mladim zatrudnelim devojkama, plakati sa ljudima koji su saznali da su HIV pozitivni u pozama kako sede uz zid sa spuštenom glavom, natpisi: Sa HIV-om se danas živi, itd. U ćošku je stajala jedna limena kaseta, baš onakva kakvu sam imao dok sam bio u vojsci. Na njoj je stajao neki stari radio, kalendar i neke dzidza-bidze. Na stolu ispred mene korpa sa kondomima svih boja, vrsta i marki. Naravno besplatni su i ako vam ikada zafali para za kondom znajte da ih tamo uvek dele besplatno! Nakon par minuta ušla je ta divna ženica ali nije zatvorila vrata za sobom… ostavila je ih širom otvorena. Osim mene tu nije bilo više nikog.

Kako se zoveš? upitala me je. Marko.

Marko zašto si došao na testiranje? Da li si imao neki rizični odnos? Šta te je navelo? pitala je ona sasvim logična pitanja.

Pa… počeo sam… ja znam da sam zdrav, i da je sa mnom sve u redu, prosto želim da dokažem sebi to i na papiru, usledio je moj odgovor.

Da, to je ono što svi kažu, reče žena. U trenutku mi je stao mozak, mislim da je to čak i ona primetila, jer sam očigledno izigravao voštanu figuru. Nakon otrežnjenja, nastavili smo razgovor.

Marko, koliko znaš o HIV-u, kako se prenosi, kako se ne prenosi, reci mi? pitala je. Sve odgovore sam joj dao, jedini koji sam morao da postavim jeste da li komarac može da prenese HIV. Iako sam znao da ne može, eto pitao sam, čisto da nešto kažem.

Da li imaš redovnog partnera, pita. – Da, naravno.

Da li je ona uradila testiranje na HIV? – Ne, rekoh.

Zašto? pita. – Ne znam, smatram da je to lični izbor i da je glupo nekog terati da uradi testiranje ako to ne potekne od te osobe.

Složila se sa mojom konstatacijom, i održala malo predavanje o zaštiti, životu nakon saznanja da ste HIV pozitivni i ostalim stvarima. Nakon tog razgovora koji je trajao cca 10ak minuta žena me je uputila da idem da dam krv, i da će rezultati biti gotovi danas, znači istog dana, nakon 13 časova. Otišao sam u dve ulice niže kako bih dao krv, i skontao da je 11:30 i da me od rezultata deli 1,5 h.

Kako me je mrzelo da se vraćam kući pa da dolazim ponovo, odlučio sam da se spustim u Njegoševu ulicu, na Cvetni trg, gde postoji par super kafića i tu sačekam taj trenutak. Naručio sam standarno za mene, produženi espresso sa hladnim mlekom i čašu vode. Pozvao sam devojku kao da vidim šta radi. Uputala me je gde sam, na šta sam joj odgovrio da sam u kafiću. 🙂 Vešto sam izbegao odgovor, pomislih, ali ne leži vraže… ”Sa kim si u kafiću u pola 11?”  Uuuuuuuups, o tome nisam razmišljao… Rekoh: Sam sam, pijem kafu. ”Ok, šta se dešava?” upitala je… Pa… znaš ja sam došao da se testiram na HIV i sad čekam rezultate, odgovorih. …muk…

”Kako to misliš došao si da se testiraš na HIV?! Tek tako? Hoćeš nešto da mi kažeš? Marko?!” pitala je.

Ma sve je ok, usledio je moj šmekerski odgovor. Samo eto želim da potvrdim sebi da je sve ok, da sam zdrav, i da imam to napismeno. Ništa više… Nakon toga nastalo je još malo prepiranja, kako, šta, zbog čega… da vas ne smaram. Standardna situacija kada si nepoverljiv prema nekome. Dogovor je pao da se javim nakon rezultata.

Kako stvarno nisam imao šta da radim 1,5h odlučio sam da pročitam magazine, novine, ma šta god je bilo tu u blizini mene, a sve kako bih ubio vreme do 13h. A onda bukvalno kreće moja agonija, i to sve zahvaljujući sadržaju tih novina.

Ja sam u tim trenucima totalno smetnuo sa uma da je dan pre bio 1. decembar, i da će novine mahom imati i po koji članak na temu HIV-a i AIDS-a. A zašto vam to kažem? Pa zato što kada to ne znate i kada pročitate neke stvari u glavu ubacite trilion bubica o tome kako je to sudnji dan za vas, kako je to sudbina, kako se neke priče poklapaju sa vašom. Pitate se kako? Evo…

Otvorim ti ja dnevne novine i negde na sredini novina ogroman naslov: Dan kada sam saznao da sam HIV pozitivan! Pročitam teks i počinje da mi kuva u stomaku… naime to je priča o nekom liku koga je devojka naterala da ide da se testira i on je na silu saznao da je pozivitan! Pomislio sam: Pa neeee, ne ne, mene niko nije naterao, ja sam Sam došao, tako da to nema veze sa mnom.

Uzimam druge novine. Na naslovnoj strani: Sasvim slučajno sam otišao na testiranje i saznao strašnu vest! HIV pozitivan sam! … grlo mi se osušilo… naime neki momak je BAŠ KAO I JA otišao slučajno da se testira. Bio je ubeđen, kao i ja, da je sve ok. Hteo je dokaz. Nije mi dobro. Kafe nema, naručujem drugu. Bacam novine, i uzimam magazin.

Na 5 strani magazina naslov: Od ukupnog broja testiranih u Srbiji, preko 60% zaraženih čine muškarci između 25-35 godina! Ja sam tada imao 29! Sve se nekako uklapa u moj profil. Počinjem da se preznojavam. Da li je moguće da će i moj rezultat biti u ovih 60%? Jao pa to je veliki procenat… brzo prelazim ceo tekst, tražim horoskop za taj dan… a u horoskopu: Dan koji će vam promeniti život, sami ste krivi! … glasila je prva rečenica! Bacam magazin i uzimam drugi.

Tražim brzo horoskop u njemu ne bi lih pročitao neku lepu vest… kad tamo: Vest će vas iznenaditi. Očekujte danas ne tako lepe vesti… glasila je opet prva rečenica. Srce počinje da mi ubrzano lupa… šta se bre ovo dešava? Pa Marko ti ni ne veruješ baš u horoskop… tešio sam sebe, ali sad sam uveliko u transu i frci oko rezultata, a 13h se približava…

Kao za inat, odlučim da otvorim još jedne dnevne novine i pročitam horoskop… A tamo imam i šta da vidim… Prva rečenica je glasila: Šta god da saznate danas, potrudite se da ostanete pribrani. Imaćete podršku porodice. … gotovo… gotovo… pomislih… ovo je sudbina!

13 h je došlo i kao mrav sam krenuo u ZZZZS… do tamo bi mi normalnim hodom trebalo 5 min… ja sam stigao u 13:20! Trudio sam se svim silama da prepoznam nekog na ulici, da stanem i kao pričam, da što kasnije udjem u Titove prostorije. Nije mi se dalo… Došao sam. Ona kulturna žena me je sačekala na ulazu, rekla da opet udjem u istu prostoriju i sačekam je. Preznojio sam se. Trenutak istine je preda mnom. Nema nazad.

Ulazi u kancelariju sa papirom u rukama i zatvara vrata za sobom! Zašto ovo kažem… ako ste primetili na početku ovog teksta, prvi put nije zatvorila vrata! U mojoj glavi je trenutno ringišpil… prolaze mi slike iz detinjstva, prva ljubav, prvi dat koš, kako skačem u bazen… ono kao na filmu. Pitah je: A zašto ste zatvorili vrata? – Trebaće nam privatnosti, odgovorila je. Progutao sa knedlu.

Marko kako ste? Hoćete malo vode? pitala me je. -Ok sam, rekoh.

Rekli ste da ste sigurni u sebe i svoje zdravlje, pa vas pitam kako čovek može da bude siguran ako se ne testira? pitala me je.

Zašto me to pita, šta hoće da mi kaže, da li da čitam izmedju redova? pitah sebe. Promrmljao sam nešto, kako ja vodim računa, kako znam sa kim sam u odnosu, kako ne menjam partnere, kako sam dugo u vezi… bla bla.

Da vam pokažem dve slike, a vi Marko meni recite koja od ove dve osobe je HIV pozitivna? obratila mi se.

Na slikama dve potpuno jedre, zgodne, atraktivne devojke. Izgledaju mnogo zdravo, ako mene pitate. Svaki muškarac bi se zaleteo. Pokušao sam da skeniram slike, i kao provalim koja je od njih dve. Rekoh: Ova druga, ima podočnjake. (naravno to nije merilo, ali hajde da učestvujem u kvizu)

Odgovorila mi je: Obe su HIV pozitivne!

Nisam mogao da verujem. Nikada ne bih rekao. Zar njih dve? Zar takve cice? Bio sam u šoku.

Stisao sam petlju i prekinuo agoniju. Pitah ženu vojnički: Da li je sa mnom sve ok?

Da Marko, zdravi ste! Možete da budete srećni i bravo za hrabrost, jako malo mladih dolazi na testiranje! rekla mi je…

Taj trenutak saznanja, taj papir u mojim rukama… neopisivo zadovoljstvo!

Ostaću nedorečen ovde… razmislite… testirajte se…

– moj dokaz –

nalaz

About The Author

Krenuo sa sportom. Prešao iz analognog u digitalno. Kreativac. Osnivač Adria Daily magazina. Zaljubljenik u dobre stvari. Ne voli nepravdu. Život ne želi da pamti po rizicima koje nije prihvatio.

%d bloggers like this: