Nije teško biti mlad i pametan

Ovo je text koji je napisan na inicijativu Unicefa u Srbiji i objavljen je i na BetweenUs blog magazinu.

Pre svega želim da znate da sam ja jedan od vas. Iako sam možda stariji od vas nekih 10 godina, iako mi se možda neki od vas obraćaju sa Vi, znajte da su meni vaše godine itekako “taze“ u sećanju i osećanjima koja još uvek nosim iz doba kada sam bio vaših godina. Generalno, pratim, znam, koristim iste “fore i fazone“ koje koristite i vi danas, imam iste ili slične probleme koje vi imate danas. Jedino što ja nisam imao tada, a vi imate danas i u čemu ste u prednosti, jeste Mir koji vlada, internet koji vam pruža na tacni sve potrebne informacije i koji možete iskoristiti u predstavljanju svojih problema, i mobilni telefon koji vam može olakšati svakodnevnicu na razne načine. Da sam ja, moji drugari, to imao kada sam bio vaših godina, mnoge stvari bih pokrenuo na vreme, mnoge stvari bih lakše naučio, na mnoge probleme bih lakše ukazao. Često sam sebi kažem “Eh da sam mladji, a da mi je pamet ova“. Zvuči kao da sam neki deka, a zapravo sam načeo tridesete…

Zašto vam ovo pričam. Razlog je veoma prost… ja sam kao i vi, mislio da su moji problemi najveći, najteži, da ih niko ne razume. A onda mi je moj otac rekao: “Zar ti misliš da ja nisam bio mlad? Zar misliš da nisam prolazio kroz ono kroz šta ti danas prolaziš? Razmisli malo bolje…“ Te reči su mi se itkako urezale u misli, i donele mi jednu vrstu poverenja. To poverenje je ono najjače, ono koje samo porodica može da pruži. Budite svesni jedne činjenice, porodica je mesto na kom se osećate sigurno, samo porodici možete beskrajno verovati, i porodica je uvek tu za vas, uvek! Ma koji problem da imate, oni su ti kojima treba da se obratite prvo. Stepen vaše greške nije bitan, oni su ti koji će vam pomoći u svakoj situaciji i sa vama prolaziti kroz teške trenutke. Ako se pitate zašto naglašavam samo probleme i loše trenutke, odgovor je više nego jednostavan: Kada je sve ok, kada uspete, svi će vas tapkati po ramenu, deliti vašu sreću i uspeh. Da li će biti tako i kada zapadnete u problem? Verujte da neće. Ne kažem jer sam tako naučio, već jer sam tako doživeo! Zato nemojte imati stida ili problem sa time da se obratite porodici za bilo šta. Reakcija koju ćete dobiti je ona najiskrenija i uputiće vas kako da na najbolji način izadjete iz situacije. Ukoliko to ne shvatite na vreme, posledice mogu biti veoma loše!

Ono što sam naveo na početku jeste vaša prednost u odnosu na mlade koji odrastali 90tih godina. Ja sam ta generacija koje je 90ih postala adolescent, koja je živela u ne tako lepom vremenu, ali smo izašli jaki, i svesni da se treba boriti sa sebe. Svaka greška koju sam napravio bila je samo moja, i iz nje sam najbolje naučio. Put do shvatanja gde sam to pogrešio je bio teži nego vaš danas, ali je suština i poenta ista. Problemi su isti. Zato želim da vam kažem da je problem sastavni deo svakog i svačijeg života, i da ako ste mislili da postoje ljudi koji ne greše, grdno se varate. Doba interneta vam pruža mogućnost da brže uvidite ko su uspešni ljudi okruženja, ali i na svetskom nivou. Da li ste se ikada pitali zašto su oni tu gde jesu, i zašto mislite da vi ne možete biti? Kada vam pominjem uspešne ljude, ne mislim na instant slavu, starlete i ostale gluposti. To je kredibilno koliko sneg u maju. Dakle, pričam vam o ljudima kojima se divi ceo svet, a oni su naše komšije. Tu prvenstveno mislim na sportiste, na muzičare, ne umetnike, na naučnike… Ono što njih razlikuje od vas, nas, mene, jeste pristup svemu što rade! Ako malo bolje pogledamo, svi smo rodjeni sa istim šansama. Neko svoju šansu iskoristi, neko ne. Ono što je najbitnije jeste raditi na sebi, usavršavati sebe, jer kada dodje red na vašu šansu, na vaših 5 minuta, trebate je sačekati spremni i iskoristiti je. Ako niste spremni, ako mislite da se neće desiti, varate se. Ako ne razmisljate tako, propusticete vašu šansu za uspehom!

Nekada se pričalo da su za uspeh potrebne dve stvari: talenat i rad, tačnije da je uspeh podeljen na 90% rada i 10% talenta. Danas je situacija malo drugačija, iz razloga jer smo globalizacijom dobili i veću konkurenciju, jer iz svake branše imate ustaljene pojave koje su uspešne i koje predstavljaju tu branšu. Ono što se promenilo jeste da je danas za uspeh potrebno 90% rada, 5% talenta i 5% sreće. Da sreće! Sreća je sama po sebi neopipljiva, ne definisana… Ja vam mogu samo reći da je to kada budete na pravom mestu u pravo vreme, spletom nekih okolnosti, i kada vam se ukaže prilika. Medjutim da bi tu sreću zaslužili, morate vredno raditi i usavršavati sebe, jer samo tako prizivate mogućnost da vam se pruži šansa. Pitaću vas i ovo: Da li mislite, da sam ja mislio da ću dobiti priliku da pišem ovaj blog kao neku vrstu motivacije za mlade, pre godinu dana? Da li mislite da sam imao svest o tome da će od mnoštva blogera izabrati baš mene? Naravno da NE! Ako se pitate šta me je onda dovelo do ovde, odgovor se krije u svemu što sam vam napisao pre ovog mog primera. Radio sam, usavršavao se, verovao u sebe i dobio priliku-sanšu. To je moja sreća. Zato što sam spreman, ja je koristim. Zato što verujem u sebe i svoj rad, ja je koristim. Da sam bio nespreman, da nisam radio, ona se ne bi ni stvorila. Da sam samo sedeo i kukao nad svojom sudbinom sada bi čitali nekog drugog, kao i ja. Znači, ja sam primer da zalaganjem možete dobiti šansu i iskoristiti je.

“Nikada nije prekasno da postanete ono što ste mogli biti“

Šta je to što vas izdvaja od drugih?

Kada su mi prvi put postavili ovo pitanje bio sam zatečen. Shvatio sam da uniformisanost nije put ka uspehu. Da uniformisanost guta talente. Da ne pruža nikakvu šansu. Da bih vam to dočarao ispričaću vam kratku priču. Istinitu, jer sam ja njen činilac. Naime, kada sam bio u srednjoj školi, tada su svi počinjali da puše cigare, da se opijaju, nose iste patike itd. Ja sam nekako sam po sebi želeo da ne budem kao drugi. Uvek me je bilo sramota kada sam imao istu stvar kao neko. Ne znam zašto, ali osećao sam da ja treba da idem drugim putem, onim kojim ne idu svi. I tako sam se opredelio za sport. Počeo sam sa vaterpolom, završio na košarci. Bio sam uspešan. Dobar. Ne najbolji, ali sam se svojski trudio da budem, jer ako ne probaš, kako možeš da znaš? Dok su se moji drugari opijali alkoholom, smrdeli na cigare, ja sam bio na treningu. Stalno su me zadirkivali: A ti ne pušiš, ne piješ, glumiš ludilo, šta si umislio? I stvarno, nekako sam se osetio kao da ne pripadam tu sa njima. Zamislio sam se… Kako bih na najbolji način rešio svoj problem, da li biti sa njima i prihvaćen od društva, ili ići svojim putem, trenirati, zalagati se, odlučio sam da se obratim svom ocu. Dao mi je jedan odgovor koji ja sad dajem vama. Tačnije dao mi je primer iz kog sam ja shvatio šta svako od nas može. Pitao me je: “Da li je problem zapaliti cigaru? Da li je problem otići na kiosk i kupiti cigare i upaljač? Da li je problem navrnuti flašu piva i popiti sve na ex? Ko to može da uradi?“… zastao sam na trenutak i odgovorio: Pa to može svako. Šta sprečava Miku ili Žiku da to urade? Jer to neka nauka zapaliti cigaru? Odeš brate kao i svi, kupiš cigare i pivo i to je to. Ne razumem pitanje… E baš u tom mom odgovoru se krije poenta svega. Najlakše je to uraditi, to mogu svi! Jake osobe sebi postave prioritete u životu, kažu NE tim stvarima koje svi mogu, i svoju energiju i vreme utroše na zdravije stvari.

Danas, kada upoznajem ljude, uvek nekako kroz razgovor se primeti da ja ne pušim, čak i ne konzumiram alkohol ako nema nekog povoda, a kada se desi, to je odgovorno konzumiranje, sa stilom, jedna čaša vina, nazdravi se, i to je to. Danas ljudi sa nevericom gledaju u mene i pitaju da li je moguće da ne pušiš, ne piješ… Ja najnormalinije kažem: Da jeste, šta je to čudno? Evo, otkriću vam šta je čudno. Čudno je to da nisam kao drugi, da nisam uniformisan, da imam svoj stav, da sam zdrav i normalan. I uvek me svi zapamte po tome. Kada se na to doda moj posao i zalaganje, malo ko ne želi da te ne poznaje i sa tobom provede vreme. Ako mislite da vas to što se opijate i što pušite čini drugačijim od drugih, razmislite ponovo.

 

‘’Svakog trena možete se ponovo roditi. Svakog trena moguć je nov početak. Stvar je izbora. Vašeg izbora.’’

Ljubav

Kada je u pitanju ljubav… uh… ni tu nisam imun. Svi mi želimo da budemo primećeni, voljeni, traženi, popularni itd. Ali gde je granica svemu tome? Da li ste se ikada zapitali šta bi bilo da se svi ponašaju na isti način? Da li ste se zapitali šta bi bilo da niko ne vodi računa o svom zdravlju? Ljubav je najdivnija stvar ukoliko je osetite sa nekim, ukoliko vam neko prija. Ako ste mislili da ste “face“ tako što menjate partnere, ispaljujete druge, ponižavate ili ne daj Bože nekoga razbolite svojom nemarnošću, mnogo grešite! Ja sam pre izvesnog vremena napisao jedan blog post a na temu HIV-a. To je priča koja opominje sve mlade da je potrebno uraditi testiranje na HIV, da je potrebno nositi zaštitu, da se to ne dešava nekom drugom već može i tebi. Kada sam već kod ove konstatacije, stalno čujem izreku: “Neće to meni da se desi“… Odakle vam takva hrabrost za takvu izjavu? Mislite da se to dešava nekom drugom, ne vama? Evo da vam onda odmah srušim te iluzuje.

Zamislite sebe u učionici sa svim vašim drugarima. Imam dva primera, koja su ista, ali su pozicije drugačije. Zamislite da sedite u prvim redovima učionice, i na pomen sigurne zaštite, HIV-a i odnosa sa drugom osobom, vi pomislite: “Ma to meni neće da se desi! Nekom drugom će…“ Sada se okrenite iza sebe i pogledajte sve vaše drugare koji su “neki drugi“ kojima će to da se desi. Ono što treba da znate, jeste da vaši drugari koji sede u zadnjim redovima misle isto što i ti: “Ma to meni neće da se desi! Nekom drugom će…“ ali ovaj put Ti si taj drugi. U odnosu na njihovu poziciju, ti si taj kome će se možda desiti a ne njima. Da li ste izvukli poentu? Ko je u pravu: onaj u prednjoj klupi ili onaj u zadnjoj?

Ne postoje prvi ili drugi, postojiš samo ti i tvoje odgovorno ponašanje! Ako misliš da će nekom drugom da se desi a ne tebi, znaj da si ti za nekog taj drugi.

Blog post o Trenucima isčekivanja testiranja na HIV možete pričitati na linku. Taj text je napisan iz ličnog iskustva.

‘’Sumnja je ubila više snova nego što je neuspeh ikada‘’

Izazov

Šta je za vas izazov? Pitanje krajnje prosto… Recimo za mene je da postanem jednog dana neko ko će moći nekoga da zaposli. Znači da sam budem svoj gazda. To je moj cilj. Koji je vaš?

Kada postavite svoj cilj, onda imate pravac. Kada imate pravac, onda imate ideju i viziju kako da doprinesete svom društvu u kom živite. Kada doprinesete svom društvu doprinosite najviše sebi, jer će vaša enegrija da se prenese i na druge ljude. Kada vidite problem ne okrećite glavu, jer kada jednog dana vi budete u problemu, neko drugi će je okrenuti. Biti mlad ima svojih prednosti ali i svojih mana. Generalno su te mane vezane za to da mislimo da nas niko ne razume. U stvari problem je možda kako iskazujemo svoj problem i kome. Šta smo rekli na početku texta? Prvo porodica, pa svi ostali. Da bi mogli da rešite svoje probleme potrebno je ne bežati od njih, već im se suprostaviti. Jer kada ih rešite shvatite da i nisu bili babaroga!

Danas mnogi misle da je fora pobeći sa časa, ne biti u školi. Biću brutalno iskren! Fora jeste kada celo odelenje pobegne sa časa. Ali kad bežiš sam, jer misliš da sve znaš, onda nije fora. Onda samo ti ispadaš glup. Jer kako to da si ti pametniji od ostalih 99% koji su ostali? Takodje, potrebno je znati da se neke stvari u životu rade su svoje vreme. I znajte da za sve ima vremena, ako ga normalno i pravilno koristite. Jedina stvar koju ne možete vratiti je baš to – vreme! Ako vam prodje u bežanju od bilo čega, ne rešavanju, ne učenju, ne druženju sa najbližima, teško ćete to nadoknaditi. Imao sam jednog druga koji je mislio da je bitan i malo malo je bežao sa časova. Niko nije bio tu da mu kaže, objasni, da je potrebno malo truda da bi pratio svoju generaciju. Prošle su godine, i znate kako to biva… slede okupljanja, druženja, obeležavanja matura itd. Svi su došli osim njega. On je još u školi, ponavljao je nekoliko puta, iako nije glup momak. I znate kako je njemu sad? Ne pripada ni svojoj i onoj mladjoj generaciji. Svi za njega kažu: ‘’Mogao je, šteta što je budala’’… niko ga više ne shvata za ozbiljno. A bilo je potrebno da uči kada je vreme za učenje. Da se šali kada je vreme za šalu. Da putuje kada je vreme da putuje. On je hteo preko reda… a to ne može!

“Činite plemenita dela, nemojte o njima samo da sanjarite po čitav dan.“ 

Želim da vam kažem da za sve imate vremena. Vi ste budućnost naše zemlje. Najlakše je otići negde daleko, ne okrenuti se. Ali ostati i uspeti ovde, to je izazov! Kada odeš postaješ stranac u tudjoj zemlji. Kada se vratiš stranac si ovde. Stranac tamo, stranac ovde. A verujem da to nije ono što vi želite!

I da… želim da znate da smo mi malo stariji uvek tu za vas. Da pomognemo, saradjujemo, pomognemo drugima… Kako pojedinačno, tako i kao organizacije… Unicef, na primer, promoviše i podržava rad mladih, volontiranje, nenasilje i vršnjačku edukaciju, podržava programe za bolju zdravstvenu informisanost, prevenciju i zaštitu (HIV/AIDS), jačaju društvenu odgovornost o tome koliko važnu ulogu adolescenti imaju u nacionalnom doprinosu Srbije. Zato je neizmerno važno da podržimo rad UNICEF-a.

Za izradu ovog teksta obezbeđena je podrška od strane UNICEFa u Srbiji. Podržimo rad UNICEF-a u Srbiji, slanjem SMS poruke na broj 9656. Ovaj inovativni servis omogućava korisnicima Telenor mreže da postanu članovi Kluba prijatelja UNICEF-a, zajednice koja svojim redovnim mesečnim donacijama učestvuju u stvaranju uslova da sva deca dobiju jednake šanse za srećno detinjstvo.

Advertisements

3 thoughts on “Nije teško biti mlad i pametan

Vaš komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s