Wednesday, October 18, 2017
DonMarkoC

Znate li šta je ‘Blog stres’ i kako se izboriti sa njim?

O ovoj temi se jako malo priča a još manje piše. Pisanje samog bloga, pored toga što imate svoj lični pečat i svoj kutak na internetu, sa sobom nosi i neke ne baš lepe stvari, ili bolje rečeno pojave. Oni malo manje iskusni tu mogu baš da zapnu i da dožive dobar stres, što nije za poželeti. O čemu se radi…

Blog Stres, DonMarkoC blog (1)Pre izvesnog vremena, moj drug Petar Stakić i ja smo diskutovali o blogovima u svetu i kod nas u Srbiji. U samom tom razgovoru pokrenuli smo neke teme vezane za ophodjenje jednog blogera prema svojim čitaocima, ali i čitaocima jednog bloga prema autoru. Nekako, ne znamo ni sami kako, ”izbunarili” smo studiju na netu o Blog Stresu i šta on zapravo predstavlja. E sad onaj tužniji deo priče je taj što ni Petar ni ja nismo bookmark-ovali (sačuvali u omiljene) taj link, i već mesecima ne možemo da ga nađemo! Zato se unapred izvinjavam što ne mogu da vam ga predstavim u ovom tekstu.

Lepša strana ove priče jeste što se krucijalna konstatacija te studije, odnosno sama poenta studije, ”urezala u memoriju mozga” i Petru i meni, pa vam je mogu preneti od reči do reči:

”BLOG STRES PREDSTAVLJA TRENUTKE IŠČEKIVANJA POVRATNE INFORMACIJE I KRITIKE NA SAM TEKST NA BLOGU. NIVO STRESA U TRENUCIMA ISČEKIVANJA, ČITANJA I KOMENTARISANJA KRITIKA, SE MERI SA NIVOOM STRESA KOJI ČOVEK OSETI KADA DOŽIVI MANJI UDES KOLIMA!”

Kako zapravo nikome na svetu ne želim da doživi bilo koji stepen udesa, ova konstatacija govori mnogo više, i kada ovu konstataciju pročitate još jednom shvatite da to i nije bezazlena priča.

Dan kada je vaš blog post osvanuo na internet nebu

Dan kada je vaš blog post osvanuo na internet nebu

Kako ga prepoznati ukoliko ste tek na početku blogerske karijere?

  • Obično počinjete da grickate nokte i uhvatite sebe da to radite.
  • Dlanovi vam se znoje, dekoncentrisani ste.
  • Ljudi oko vas Vas mahom pitaju: ”Jesi li ok, malo si čudan?”.
  • Plašite se da odete na komentare svog teksta ili da pročitate odgovor na vaš komentar.
  • Ćutljivi ste.

Ukoliko malo razmislimo o ovoj temi pisanje bloga i nije baš naivna stvar. Pogotovo ako pišete o nečemu o čemu dovoljno ne znate, ili niste dobro istražili temu. Tada možete doživeti osude, pljuvanje, kritike bilo koje vrste, i sve one su upućene baš vama – autoru bloga. Mnogi u tim situacijama ne znaju da se snadju, ili prestanu da pišu blog. Zato je važno da svi budemo svesni da je ona stara narodna ”100 ljudi 100 ćudi” tačna, ali i da obratimo pažnju ukoliko pišemo neke stručne stvari. Ukoliko pak pišemo na opšte teme, budite sigurni da će neko drugačije razmišljati.

Blog Stres, DonMarkoC blog (2)Činjenica koju trebate znati jeste da su kritike sastavni deo svakog teksta. U principu ONI čitaju vas, a ne VI njih, i to uvek imajte na umu.

Kako bih još bolje upotpunio ovaj tekst koji može dosta da pomogne nekim novim blogerima, odlučio sam da upitam one iskusne blogere koji su itekako čitani, a koji nam mogu dati neke savete u situacijama koje ni jedan bloger ne voli. Blogeri koji su prošli kroz takve situacije i nastavili da izgradjuju svoj identitet na internetu su:

Mirjana Mimica – Mahlat.rs,

Maja Petrović – VitkiGurman.com,

Petar Vojinović – TangoSix.rs,

Aleksandar Bećić – Kolumnista.com,

Angelina Radulović – Piskaralo.com i

Mirjana Gomilanović – Gomilanovic.com

Pitanja su ista, a da li su i odgovori? Saznajte…

Kako ste reagovali kada ste dobili prvu kritiku na blog post?

Mahlat: Prva kritika koju sam dobila nije se odnosila na ono što sam napisala nego na mene kao osobu. To su one situacije kad se nekome ne sviđa šta si napisao i u komentaru te izvređa najstrašnije što može, pominje tvoj seksualni život, frustracije, tvoje dete, bavi se tvojim psihološkim profilom, pri tom nije psiholog, i da jeste, odakle mu pravo, i to je za mene i danas strašno.  Te uvrede koje sam dobijala kroz komentare nisam mogla ni da sanjam, da neko može to da ti napiše ili kaže. Što se tiče kritika na ono što pišem, kritika je uvek dobrodošla, problem je u tome što ljudi napišu – nisi u pravu  – i očekuju da ti kažeš – ok, ti si u pravu ja nisam. Problem nastane kad ja branim svoj stav jer tako mislim, i to ga oštro branim, onda dobijem kritiku da ne podnosim tuđe mišljenje što nije tačno. Jednostavno branim svoj stav sve dok se činjenice ne promene pa promenim i mišljenje.

Vitki Gurman: Moraću da odgovorim uopšteno, jer se ne sećam te prve kritike. Da loše podnosim kritiku verovatno bih odavno prestala da pišem blog jer je normalno da uz blog idu i pozitivni i negativni komentari. Neslaganje i zamerke su poželjne – a najpoželjnije su one argumentovane, upućene na moje konkretne izjave i stavove iz tekstova. Ovo posebno važi ako se iznesu na način koji pospešuje, a ne guši dalju konverzaciju.

Ne moram da se slažem oko svega sa ljudima, nekada ne moramo da se slažemo ni oko jedne jedine stvari – ali to ne isključuje pristojnost u komunikaciji niti mora da bude okidač za emocije. Samo smo neistomišljenici, nije smak sveta.

TangoSix: Budući da se javnim objavljivanjem sadržaja na internetu bavim više od pet godina zaista se ne sećam prve kritike. S druge strane, siguran sam da sam je prihvatio nezrelo i emotivno.

Kolumnista: Previše dugo sam u novinarstvu da bih reagovao alergijski. Ipak, napravio sam grešku: pokušao sam da objasnim online svom oponentu zašto sam ja u pravu, a on nije. Rasprava je trajala dva dana. Dobar nauk: pusti druge da misle, pa makar i pogrešno.

Piskaralo: Bilo je prilično davno, znam da mi nije bilo pravo, iako predmet kritike nisam bila toliko ja, koliko tema posta. Generalno, iako se često bavim problematičnim temama, komentari su u ogromnom broju konstruktivni i uljudni.

Gomilanović: Svaki tekst koji objavim, slika koju postavim, komentar… sve što radim radim duboko iz srca i sa dubokom verom da je to dobra stvar za ljude koji će to eventualno videti. Trudim se da sve što objavim dotakne barem jednu osobu i pokrene je da napravi promenu koju želi od svog života. Sa tako jakom verom u ono što radim, možete zamisliti amatersku reakciju na prvu kritiku – direktno iz srca, iz stomaka. Od ljutnje, tuge, besa preko želje “da doprem” … Srećom, to više ne radim.

U situacijama kada je neko baš vulgaran na vaš blog post, kako reagujete?

Mahlat: U početku sam upadala u zamku, raspravljala se, danas blokiram bez objašnjenja ili ne pustim komentar. Nemaš ništa pametnije da kažeš, nisi poželjan. Ne umeš da komuniciraš, nisi poželjan. Oni, naravno, nastavljaju jer znaju da ću ja to pročitati u administraciji, ali me jednostavno ne uzbuđuje. Recimo, iznervira me samo kad mi neko ostavi komentar pod lažnim nikom i mejlom, a nećeš verovati koliko takvih ima, i znam ko su, prosto me iznenadi ta glupost da pomisle da neću provaliti, i drskost, naravno. Kad neko baš pretera, prijavim ga, bez imalo respekta.

Vitki Gurman: Događaje tog tipa mogu da izbrojim na prste jedne ruke – ali ako se dogode, obrišem i banujem. Mislim da niko od nas nije dužan da sluša baš sve što ljudima padne na pamet da saopšte, posebno u slučajevima vulgarnosti i eksplicitnog vređanja. Na to se ne troše živci, energija i reči. Takođe, ne mogu da dozvolim ni da se moji čitaoci osećaju isprovocirano i loše. Moja je odgovornost da na svom blogu zaštitim i sebe i njih od takvih ispada.

„Pravilnikom“ sam zabranila da neko vređa mene ili ostale komentatore. Znam da prepucavanja i vulgarnosti doprinose čitanosti, ali ja takvu „pažnju“ smatram nepoželjnom jer nas na vrlo negativan način odvlači od prave teme.

Dešavalo se par puta da u tekstu pominjem neke ljude čiji konkretan stav ili postupak kritikujem – i na kraju teksta još jednom zabranim lične komentare na račun te osobe. Kada bih uz „moć“ koju imam kao administrator ostavljala uvrede na mom blogu ili FB stranici, to bi više govorilo o meni nego o slučajnom prolazniku koji je ostavio komentar.

TangoSix:  Ta situacija je nemoguća budući da Tango Six portal ima veoma striktnu politiku moderisanja.

Kolumnista: Vulgarnosti ne dozvoljavam. Uvrede na bilo kojoj osnovi (rasnoj, verskoj, nacionalnoj, seksualnoj) su na mom portalu zabranjene. Psovka ne mora biti nužno vulgarna, niti mora nužno biti uvreda. Zato – premerim. Ako smatram da je reakcija vulgarna – izbrišem ga.

Piskaralo: Bilo je takvih situacija, komentar ne odobrim. Ne ulazim u rasprave, jer su najčešće u pitanju trolovi gladni pažnje.

Gomilanović: Danas – potpunom ignorancijom. To nije jezik kojim ja govorim, te se pravim da ga i ne razumem. Vreme ja danas najskuplji resurs. Zašto ga traćiti na nebitne priče?!

Blog Stres, DonMarkoC blog (1)

Neistomišljenici pokušavaju na sve načine da nametnu svoje vidjenje i umanje vaš tekst. Kako se postavljate u tim situacijama?

Mahlat: Kao što sam rekla, branim svoj stav argumentima i dozvoljavam njima da utiču na moje mišljenje argumentima. Nad svakim komentarom se zamislim, ali tu nema neke komunikacije, terali bi do besvesti da te ubede da nisi u pravu i da svet treba da vidiš njihovim očima.

Vitki Gurman: Ne mislim da negativni komentari na jednom tekstu mogu nešto da umanje, kao što ni pozitivni ne mogu da ojačaju tekst ako je slab. Kvalitet i snaga bloga su u celovitosti priče na njemu. Stvarno umanjenje vrednosti moglo bi da se desi samo da „jezgro“ bloga ne postoji i da nema čvrstog „kostura“ oko koga se nižu pojedinačni tekstovi.

U mom slučaju, ono o čemu pišem ne samo da poznajem, već i jako volim. Ne bi bilo prirodno da gubim ravnotežu i osetim se nestabilno nakon par rečenica neslaganja.

TangoSix:  Tango Six blog i kasnije Tango Six portal primenjuju striktni koncept moderisanja koji nikako ne ceni slobodno mišljenje i slobodu emotivnih ispada. Za razliku od drugih online lokacija koje se bave ovom tematikom na Tango Sixu komentarišu profesionalci, ljudi iz industrije i insajderi koji mišljenjem ili očiglednim činjenicama doprinose nekoj temi. Stoga nema mesta deci sa previše slobodnog vremena koja su laka na Googlu i sličnim forumaškim manifestacijama. Internet nije za svačije mišljenje, Internet mora biti najprikladniji alat za afirmaciju korisnih, inteligentnih i emotivno adekvatnih stavova.

Kolumnista: Odavno sam svoje pisanje usmerio na preciznu „nišu“. Tako da neistomišljenici dođu kao pravo osveženje. Pustim ih da kažu šta žele (opet ponavljam – dok ne vređaju i dok nisu vulgarni), a onda ih prepustim na milost i nemilost onih koji ne razmišljaju kao oni.

Piskaralo: Nisam zaista imala mnogo takvih situacija, što ne znači da je to dobro, već da moje postove komentarišu uglavnom istomišljenici. 🙂

Gomilanović: Interesantno je to da, iako smo svi svesni da imamo nesitomišljenike, svaki put kada objavim tekst, sa istim žarom odreagujem “iz stomaka” kada pročitam negativan komentar. Srećom, vremenom sam naučila da taj prvi impuls zadržim za sebe, dozvolim vremenu da uradi svoje i hladne glave odlučim da li da odgovorim ili ne. Odgovor je uvek usmeren na temu nikako na ličnost neistomišljenika.

Blog Stres, DonMarkoC blog (3)

Kako biste opisali svoju strategiju (niz koraka koje preduzmete) kada se pojave tzv. Hejteri?

Mahlat:  Hejter je hejter, on ne kritikuje nego hejtuje i tu ne postoje neki koraci. Ranije sam pokušavala da „spustim loptu“, hajde da vidimo šta nisi razumeo. Neverovatno, ali često imam komentare iz kojih se vidi da nisu ni pročitali ono što sam napisala. Takve ignorišem, blokiram odmah, jednostavno nemam ni živaca ni vremena da se igram gluvih telefona.

Vitki Gurman:  Kritičare cenim i uvažavam. Ali hejter nije pravi kritičar i to moramo da razlikujemo. Hejter je osoba koja kritikuje „čoporativno“ – u fazonu:  sve ovo ništa ne valja ili sve ovo je bezveze. U takvoj situaciji mogu da pitam šta tačno nije u redu, jer ne mogu da odgovorim na rečenicu koja počinje sa „svi, sve, sva“.

Takođe, hejter se prepoznaje i po tome što nikada nema argument – njemu je nešto glupo „eto zato što je glupo“. On neće nikada napisati šta po njemu nije glupo i zašto nije glupo, jer ne nudi drugo rešenje. Kritikuje „iz fotelje“ i pravi nove probleme, bez želje da doprinese rešavanju postojećeg problema.

Zato je konverzacija sa hejterima gubljenje vremena i mlaćenje prazne slame. Ignorisanje i humor su dobra medicina protiv hejtera 🙂

TangoSix:  Ključno je odjebati ih. Drugi koraci su proizvoljni. Poželjno je da se odjebavanje vrši sa stilom, ukusom i, naravno, uvek sa dozom komplikovanog i vrcavog sarkazma.

Kolumnista: 

1) Sačuvati hladnu glavu.
2) Ne ulaziti u raspravu.
3) Biti pristojan.

Hejter se naprosto izgubi kada mu napišeš „Hvala Vam što ste odvojili vreme da pročitate tekst i da napišete komentar na njega. Ma koliko različito razmišljali o ovoj temi, ja Vas pozivam da i dalje budete uz KOLUMNISTU i pratite šta pišemo. Na ovim stranama će uvek biti prostora za argumentovanu kritiku“.

Piskaralo: Ignorisanje.

Gomilanović: Godinama sam je razvijala. Od emotivne reakcije do potpune želje da razumem razloge i stanovišta sa kog pišu i komentarišu. Tek kada verujem da razumem potrebu i motiv, trudim se da odgovorim tako da adresiram njihove motive i kako – tako dodjemo do razumevanja. Na žalost, ova strategija nije uvek uspešna. Zato imam i rezervnu – ignorisanje.

Blog Stres, DonMarkoC blog (4)

KOLIKO utiču  negativni komentari  na vas i kako uspevate da vratite smirenost?

Mahlat: Ranije su me uznemiravali, mogli su da mi unište dan. Danas samo produžim dalje, iza mene je za nešto više od sedam godina blogovanja ostalo more negativnih, vulgarnih, bezobraznih komentara. Uglavnom mi bude žao tih osoba, zamisli tu prazninu u životu, ideš okolo i lupetaš bez pokrića, uvek zamišljam kako funkcionišu oči u oči sa ljuidima, da li su tako hrabri kao i kad misle da su anonimni. Ljudi se često pronađu u onome što pišeš i ponašaju se kao da si se njima lično obratio iako ne znaš da postoje, osećaju se kao da si otkrio neku njihovu mračnu tajnu i spremni su da te rastrgnu. Ali to nije moja stvar, zar ne?

Vitki Gurman:  Prvo, razdvajam stvarni život gde ljudi kritikuju mene koju poznaju – i internet gde ima i nekih iluzija o tome ko sam i određenih (ne)realnih očekivanja oko toga šta (ne) treba da radim.

Drugo, kakvu god odluku da donesem – da li je to objavljivanje teksta ili učestvovanje u određenim aktivnostima ili projektima – to je moja odluka. Moje znači da ja preuzimam odgovornost za sve posledice  i da sam spremna da prihvatim i pozitivan i negativan ishod. Kada tako postavim stvari – količina buke oko mene me remeti malo ili ni malo.

Treće, ono što mi eksplicitno čuva živce na internetu je ista stvar koja mi čuva živce i u privatnom životu: smatram da ne postoje prava bez obaveza. Pa ako sebi dajete previše prava, a prema meni nemate ni jednu jedinu obavezu – možemo da imamo nekih problemčića 🙂

Na kraju – u životu, kao i na internetu, ima sasvim dovoljno kulturnih, pametnih, zabavnih i divnih ljudi. Biram kome posvećujem svoju pažnju i filtriram ono što prija, pa mi je blogovanje donelo mnogo više novih prijatelja i prijatnih trenutaka, nego razmišljanja o našoj današnjoj temi.

TangoSix: Negativni komentari su sastavni deo Interneta. Ako izuzmemo hejtere i trolove, ostaju dakle pozitivni i negativni komentari. Pozitivne komentare niko ne piše, osim podjednako poremećenih pozitivaca i ljudi sa viškom slobodnog vremena (stručnije: dokonost). Negativni komentari često u sebi sadrže kritiku vas, vašeg miljenja i pogrešno iznetih informacija. Ja lično zbog toga volim negativne komentare, volim da budem izazvan i zamislim se nad svojim tekstom. Uvek priznam kada se dogodi greška a budući da je ovo Internet, da je edit opcija prilično jednostavna za upotrebiti, ispada da sam prilično nepogrešiv.

Kolumnista: U vreme kad živimo u zemlji kakva je Srbija danas, negativno komentarisanje mojih tekstova (koji su uglavnom politički profilisani) smatram svetom dužnošću pripadnika pojedinih stranaka. Najlepše mi je kad me danas „pljuju“ jedni, a sutra – drugi. To samo dokazuje da radim onako kako treba: nezavisno. „Ni po babu, ni po stričevima“. Uz dobru kafu i prijatne saradnike čovek mora biti smiren. Zato što mu oni daju dobru energiju.

Piskaralo: Nemam problem sa negativnim komentarima, sve dok su konstruktivni, ne vredjaju ličnost i drže se elementarne pristojnosti. Meni više smeta što se premalo komentariše na blogovima poslednjih godina. Nekako share i like mi ne znače toliko kao jedan dobar, iskren komentar.

Gomilanović: I dalje utiču puno! Na sreću, način na koji utiču se promenio. Ranije sam ih doživljavala kao napad na moju ličnost i delo. Danas je to odličan način da naučim i porastem. Da otvorim nove vidike i razumem različita mišljenja kao priliku, a ne pretnju.

Zaključak:

Kao što vidite iz odgovora svi smo manje više prošli kroz slične situacije. Sa hejterima nema rasprave, oduzimaju vam energiju. Trudite se da budete kulturni prema neistomišljenicima. Ne tolerišite vulgarnost, ili unapred odredite pravila komentarisanja. I samo hrabro!

About The Author

Krenuo sa sportom. Prešao iz analognog u digitalno. Kreativac. Osnivač Adria Daily magazina. Zaljubljenik u dobre stvari. Ne voli nepravdu. Život ne želi dapamti po rizicima koje nije prihvatio.