Saturday, November 25, 2017
DonMarkoC

Kada ćemo da izađemo strancima iz dupeta?!

Ovih dana, po ko zna koji put, odjeknule su vesti, senzacinalni naslovi, namenjeni širokim narodnim masama. Ovih dana plate će biti manje, penzije će biti manje, i niko neće živeti bolje. Medjutim, da bi se narod umirio koliko toliko, baš u ovim trenucima se pojavio tekst nekog australijanca koji opisuje Srbiju na svoj način. I baš taj tekst je nekako skrenuo pažnju sa gomilu problema sa kojim se suočavamo svaki dan… Osećam se kao da smo dobili lekić na kašičicu koji ima za zadatak da nam otvori oči kako je kod nas u Srbiji lepo, kako smo nebeski narod kakvog nema na Svjet, kako bre treba da smo ponosni što tako neko piše o nama.

Osećam se grozno i poniženo… narod masovno diže ramena, podiže nos i sa suznim očima potvrdjuje sve što je taj momak napisao. Apsolutno nemam ništa protiv momka, neka ga… imam protiv našeg stava prema strancima. Ej, jedan stranac nam je otvorio oči. Kuku majko šta bi bilo da taj tekst nije ugledao svetlost dana pitam se… zar je potrebno da neko drugi NAMA kaže kakvi smo? Zar mi to stvarno ne vidimo? Zar neko drugi treba da usrećuje ovaj narod? Aman!

srbijaNaš problem je što uvek verujemo više drugima nego sebi. Više drugima nego roditeljima, prijateljima itd. i da budem iskren do pre nekoliko godina i ja sam bio isti taj narod koji je jedva dočekao da mi neko kaže: wow, Srbija je najbolje mesto na svetu! A onda sam skontao šta radimo… svi! Toliko obraćamo pažnju na te strance u Srbiji da mi se, narodski rečeno, kenja!

Da li ste ikada čuli ili uhvatili sebe da zapitkujete strance:

-Kako ti se svidja Srbija?

-Je l da Da imamo najlepše devojke?

-Jesi probao šljivovicu? A ćevape? Nemoj da mi kažeš da nisi burek?!

-Ujutru za doručak moraš da jedeš kačamak ili plazmu sa mlekom, jer znaš to nema nigde osim u Srbiji!

-Šta ti se najviše svidja? Nema potrebe da ti platiš svoje piće, ja častim! (ipak mora da se pokaže gostoprimstvo, a kući popara)

-Bože zdravlja pa da i ja posetim tebe u tvojoj zemlji! (čitaj – neću platiti smeštaj)

-Jesi video Generalštab u ruševinama? Da da… znaš 1999 su nas bombardovali. (zašto ovaj moj stranac jebeno ne pokazuje emociju kad mu ovo govorim?)

itd.

DOKLE???

Slika: ambassador-serbia.com

Na sva ova pitanja oni mahom odgovaraju: ”Yeah, It’s ok.” Eeeeeeeeeej samo to??? Its ok??? Toliko hladnoće u njima, toliko nezainteresovanosti, toliko nadmetnosti da mi je muka. Zapravo, oni su osetili da se svi lomimo oko njih, da su u centru pažnje, da šetamo Knezom sa njima kao što se paun šepuri… sve šaljući nesvesne signale drugima: E ja šetam sa strancem! Vidite me, ujaaa….

I nekako imam utisak da se uvek mi više trudimo od njih samih… njima je bre svejedno. Čak su i čudu što smo takvi?

Pitanje koje dolazi smao po sebi jeste, da je neki srbin napisao tekst o tome kako on vidi Beč, London, Sidnej ili bilo koji grad, da  li bi to oni tamo objavili kao vest dana??? NE! Apsolutno ne, ne bi ni primetili!

Ako ste ikada putovali, a nadam se da jeste, i treba da putujete, da li vas je ikada iko u toj nekoj zemlji pitao: ‘Ej, kako ti se svidja Rim? Jesi probao pizza-u?” ”Šta kažeš o Beču? Dobar a?”

Ma da li vas je pitao bilo koje od gore navedenih pitanja? NE! Jer to je njima normalno… Ako ti se svidja – svidja, ako ne, ne… ćao zdravo.

Sva ova pitanja, i svo to ponašanje koje nam je usadjeno prema strancima, kriju samo jednu činjenicu, a to je TEŽNJA DA NAM STRANAC POTVRDI DA NISMO HANIBALI! DA SMO NORMALNI! DA SMO PRIHVAĆENI! Zašto? Zato što smo izgubili medijski rat, zato što smo celom svetu predstavljeni kao neki hanibali koji jedu decu za doručak, i ubijaju iz zezanja… zato što smo čuli baš od tih stranaca da kad kažu da dolaze u Srbiju, njihovi roditelji ih pitaju standardna pitanja (ja ih naučio):

-Gde je to?

-Zar tamo nije rat?

-Pazi se, čuli smo da su ti srbi najgori u Evropi i da je opasna zemlja.

-A jel mora baš u tu zemlju od svih? Oni su varvari! itd.

Opet se vraćamo na isto… Mediji su doprineli ovakvoj slici.

E znate šta!!!??? Meni ne treba stranac da kaže ko sam! Ja znam, a on će samo saznati. 

About The Author

Krenuo sa sportom. Prešao iz analognog u digitalno. Kreativac. Osnivač Adria Daily magazina. Zaljubljenik u dobre stvari. Ne voli nepravdu. Život ne želi da pamti po rizicima koje nije prihvatio.

%d bloggers like this: