Naša Stvar za neke nove trenutke

Kafana… na samu pomisao na ovu reč, ovo mesto, ovu pojavu, prođe me neko divno setno razmišljanje na večeri koje sam tamo provodio sa dragim ljudima. Povodi za to su bili razni, a oni trenuci koje smo zajedno doživeli su nekako uvek ostali u mom sećanju. Kafana je nekako u nas Srba uvek bila “institucija“ za sebe. Tamo su se rađala neka nova drugarstva, osnaživala ona stara, otkrivali su se novi selektori svakog sporta – jer ko zna bolje o rasporedu igrača na terenu nego tvoj drug u kafani? – desile su se prve simpatije, sklapalo se kumstvo, proslavljali smo prve ocene na fakultetu itd., a danas… danas proslavljamo neke nove pobede, neke nove životne uspehe.

Ako se pitate šta vam pričam, pričam vam o svojim drugovima iz mlađih dana, sada odraslim i ostvarenim ljudima, sa kojima sam se nekad dosta intezivnije družio. I shvatam ja život, ovako ili onako, svako traži svoju sreću, svoje mesto pod suncem. Nekada je bilo nezamislivo da izađemo u grad da se provedemo, a da nismo svi zajedno. Nikada se nije postavljalo pitanje da li neko može da izađe sa drugarima a da taj neko možda u tom trenutku nema para za svoje piće. Nikad. Uvek smo bili izričiti da ako ima za trojicu ima i za četvrtog, jer bitno je da sa nama, da podelimo svu sreću i sve tuge, a ne da li baš tada nema para za piće. Pare su prolazne, čine samo da izmirimo usluge kafane, a sve pare ovog sveta ne mogu da ti priušte ono što i dan danas pamtim – trenutke sa mojim društvom! I na to sam uvek bio ponosan.

Nasa stvar - DonMarkoC blog (3)

Pojavom nekih novih muzučkih pravaca kod nas se i rasulo ono što je nekada bilo jedina opcija. Kafane su postale mesto koje nije toliko posećeno, mladi su našli neke druge klubove, diskoteke, splavove itd. Međutim u poslednjih par godina moram da kažem da se i taj trend menja, da se na lep način vraćaju one stare kafane u nekom novom ruhu i da čine da se i mi malo stariji, prisetimo kako smo se nekada družili. Karirani stolnjaci, “unučići“ sa najboljom rakijom, muzikica na uvce, lepe žene… pa šta više? Nikada nismo dozvolili da nam alkohol poremeti druženje, uvek smo kontrolisali jedni druge i odgovorno ga kozumirali, a da sve bude u najboljem redu nekako sam uvek računa vodio ja, koji i ne pije alkohol. Bilo je pokušaja sa susednih stolova da me “pecnu“ kako samo pijem sokove ali uvek su dobijali jedan te isti odgovor: Nazdravlja se sa čovekom ne sa pićem, pa je nazdravljanje i palo.

Danas posle mnogo godina, opet uživam sa starim društvom kao nekad. Odrasli, ozbiljniji, neko venčan neko će tek, neko je tata neko će tek biti, prepričavamo momente koji su nas pokretali davnih dana. Osećaj je jedinstven. Osećaj je nekako motivišući da je život lep i da sam srećan što neke ljude imam u svom životu, a kao i svako društvo i mi smo imali zajednički pesmu, onu koja nas dotakne tako dobro da svi skočimo na stolice, da svi dignemo čaše i svi nazdravimo. Uvek rado čujemo pesmu ‘Crne kose’ od Hanke Paldum, uvek rado čujemo Tozovca, Miroslava Ilića ili Tomu Zdravkovića… A danas… danas pored svih pesama svi rado čekamo da čujemo prve taktove nove pesme, one koja najbolje opisuje naše drugarstvo, našu povezanost, naše prijateljstvo. “Naša Stvar“ (#nasastvar) je pesma koja je vrlo brzo našla mesto na našem repertoaru, a svira se bogami i na zahtev. Odavno se nije pojavila jedna tako pitka, lagana pesma koja dotakne svakog… koja te zamisli i stavi osmeh na lice. Još lepši osećaj imamo svi jer znamo da se možda istog trenutka ista pesma peva na još nekom mestu u Srbiji, da se isto nazdravlja i da isto slavimo neke slične trenutke. Baš tada baš tom pesmom.

Nasa stvar - DonMarkoC blog (2)

A pesma… i ona je jedinstvena sama po sebi. Nju sviraju naši prijatelji, muzičari iz gradova Srbije. Svi zajedno, baš kao i mi za stolom… 96 muzičara, 12 orkestara iz 11 gradova! Sjajna ideja, sjajni muzičari, baš oni za koje ne bih ni znao da postoje dok se nije pojavila Naša Stvar… A ja ne bih bio ja kada ne bih spazio nešto… a zbog ovog momka sam poželeo da i ja sviram kontrabas. U jednom od orkestara pojavljuje se jedan momak riđe kose, sa crnim cool naočarima, zulufima koji su se nekada nosili, u odelu, i onako iz zadnjih redova daje ritam pesmi na svom kontrabasu… onako šmekerski, sa stilom, vidi se da uživa u svakom taktu. Izgleda baš moćno, pa obratite pažnju kada budete gledali spot. Svaki put se nekako super osećam kada vidim to muzičko umeće… Eto, to je moje zapažanje, sitnica kojoj se uvek radujem, a svi do jednog u ovoj numeri su sjajni.

Muzičari koji su nam podarili ovu lepu pesmu su:

  1. Bend „Magija” iz Apatina
  2. Frulaš Stefan Radovanović iz Bora
  3. Bend „Peti kec” iz Kikinde
  4. Orkestar Andrije Jovanovića-Kute iz Kruševca
  5. Gudački kvartet „Allegro” iz Niša
  6. Orkestar Željka Jovkovića iz Požege
  7. Bend „Miami” iz Raške
  8. Bend „Starim putem” iz Uba
  9. Orkestar Jovice Ajdarevića iz Vranja
  10. Tamburaški orkestar „Romansa“ iz Novog Sada
  11. „Incognito“ band iz Beograda
  12. „Još ovu noć“ iz Novog Sada

Nasa stvar - DonMarkoC blog (1)

I šta nam sada ostaje? Da uživamo u dobrom društvu, pesmi, i svim novim trenucima koji nam slede. Naša stvar je upravo postala naša himna za budućnost, nova pesma za nove generacije, nov podsetnik na lepe trenutke.

“Duša nam je teška al’ je velika…“

Ukoliko želite da vas ova pesma podseća na vaše trenutke, kreiran je poseban page na kojem postoji mogućnost preuzimanja pesme, spota i melodije za mobilni telefon.

Objavljivanje ovog teksta podržala je Apatinska pivara.

Advertisements

Vaš komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s