Titovi pioniri, bombica i Dražen Petrović

Oduvek sam imao neki čudan osećaj da smo mi ta generacija koja gura napred. Y generacija je možda bila i perspektivna ali nekako nije dala svoj pun sjaj… možda i grešim, baš zato što smo i bili ometeni nekim situacijama i stanjima na koje nismo mogli da utičemo. Međutim svako vreme sa sobom nosi i neke uspomene, one kojih se rado sećamo, koje su tada bile IN. Kako nisam mnogo biološki star, veoma lako mogu da uporedim period mog odrastanja sa ovim kako danas rastu neki novi klinci. I iskreno ponekad mi je žao što neće imati priliku da se obraduju tim nekim sitnim, a tada nama prvim, stvarima u životu. Kad kažem stvarima, mislim baš na to: stvari, predmete, tehnologiju.

DonMarkoC blog
Walkman

Moj osećaj kada sam prvi put dobio mobilni telefon bila je neopisiv… nisam znao šta ću pre i koga da pozovem. Toliko sam se drao na taj telefon da su me ljudi čudno gledali, a sve iz nekog samo meni znanog osećaja da me možda taj neko ne čuje sa druge strane, pa što je sigurno sigurno je. Smejao sam se sam sebi nakon toga, ali bio je to momenat za pamćenje. Kada je nakon toga došao na red neki telefona sa ekranom u boji… wow, idemo na Mars! I nekako mi nije išlo da imam telefon a furam vokmen, mislim vokmen? To je trebalo premotavati, držati po dzepovima kasete, pa olovku za premotavanje itd. Mnogo posla. 

Iz perioda svog detinjstva pamtim i neke stvari koje današnji klinci neće nikad možda ni videti, osim na slikama… pili smo taj trouglasti jogurt i baš ga voleli. Jeli i žvakali smo te neke Čunga Lunga žvake, sakupljali salvete, igrali se ,,rata“, školica itd. Ne sećam se kada sam poslednji put npr. video neku decu da skaču po kockicama školice napolju… i baš mi je žao. O crtanim filmovima da i ne govorim. Kakvi su to crtani filmovi bez Duška Dugouška?! Meni ne shvatljivo… 

Bio sam i pretposlednja generacija Titovih pionira. Jedan jedinstven čin svakog deteta omogućavao mu je da postane deo jedne ideje generacije, jednog sistema. Danas ni toga nema, i ne znam šta bih vam rekao na to. Nije to bilo Bogznašta, ali je bio događaj. Te crvene marame oko vrata, kapice su nas prosto gutale svojom veličinom, pevali smo neke narodne pesmice, izgledali smo smešno. Roditelji su bili ponosni. Današnja deca su deo čega? Šta ih objedinjuje? 

Ja danas kao Titov pionir
Dražen Petrović
Dražen Petrović

Kao i svako dete voleo sam sport. Prvo sam počeo da treniram vaterpolo i super mi je išlo. Moj ćale je košarkaški trener. Košarku drži u malom prstu, ali gde ide da ja treniram vaterpolo a ćale košarkaš? Nikada mi naravno nije branio, uvek je bio za sport. Međutim onda je usledilo jedno prvenstvo u košarci i tada sam ugledao Dražena Petrovića. Kako današnjim klincima da objasnim ko je bio taj virtouz sa loptom, momak koji je driblao po trojicu i promašivao koš samo ako ne uđe u halu? Da li znaju kakvu veličinu su propustili da gledaju? Kakvog su potencijalnog idola propustili? Naravno da ne znaju. Tako ja krenuh sa košarkom. A svaka utakmica se nekako posebno pripremala za gledanje. Tada smo imali antenu na vr’ zgrade. Obično se ćale popne na krov, ja u dvorištu, sestra na terasi a keva ispred tv-a, o i kreće igranka. Desnoooo, staniiii, Jel dobrooo??? Vrati malooooo itd. Dovikivanje koje ćete danas retko čuti, tj. mislim i da nećete. Kada slika bude na mestu, dolazi društvo, sprema se nešto za ,,nabosti“ i pomno se prati utakmica. Bila je tradicija da mi mlađi budemo angažovani da odemo po pivo, koje je neizbežan detalj svakog domaćinstva. I imao sam običaj da nebrojano puta čujem jedno isto pitanje. i jedan isti odgovor. -Ženo koje pivo da kupi mali? -Malo, bombicu. Uvek je bio taj odgovor. Ne znam šta ima u toj maloj boci piva, ali baš je bilo omiljeno. Čuvena bombica piva. Ona ista koju sam stalno viđao kod komšija u rukama dok se skupljaju ispred lokalne zadruge i prepričavaju tanašnji dan. I uvek sam se pitao šta bre oni rade u životu? Onda mi je jedan čovek to lepo objasnio: ,,Uživaju. Rade koliko i šta treba da bi doživeli taj trenutak da sednu ispod debele ‘ladovine sa ortacima, otvore bombicu, nazdrave i opuste se.“ Što sam stariji to i je ta priča pitkija.

Prošle su godine… sve se nekako unapredilo, dizajnom, motivima, idejama, porukama koje se šalju kupcima. Tu smo sa pregršt novih proizvoda. Nekad smo brate znali za jednu vrstu čokolade, par vrsta sladoleda, sok se kupovao u poslastičarnicama dok smo hipnotisano gledali kako se vrti, pa sam ja uvek pio žuti a sestra rozi sok. Danas… danas je toliki atak na čula da prosto ne znate šta da izaberete. A razlike među njima su neznatne. Tada smo znali kvalitet i proizvod. I iskreno falilo mi je to nešto iz tog perioda što može biti prisutno i danas. Sve što je retro meni je totalno IN. 

Ovih dana mi je zazvonio neko na vrata. Kurir. Pita: Vi ste Marko? Rekoh: Da. Imam paket novog piva za vas? Rekoh: Jao koje sad novo? Nasmejao se i podigao paket malih bočica pica. Bila je to meni dobro poznata bombica, retro flašica koju je nedavno lansirao Jelen. Prosto mi je nestvarno izgledalo da sam 2015. godine u rukama držao flašicu Jelen piva, popularnu bombicu. Neka čudna emocija me je pogodila, pa sam razmišljajući o njoj izvukao iz malog mozga sve ovo prethodno što sam vam napisao. To su one stvari koje se pamte, kao mirisi, kao ukusi, kao osećanja. Ova retro flašica me je stvarno obradovala i vratila u neka vremena koja rado pamtim.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

A ukus… pošto mi je ćale van Beograda sada, čim sam došao kući sreo sam komšiju. Brkati komšija, ranih 60ih godina, živi dva sprata iznad mene. Znam ga na Dobar dan. Kada sam vadio paket bombica iz kola upitno me je pogledao. Znao sam o čemu se radi pa sam ga poslužio pivom. Pita me: Otkud ti ovo sine? Rekoh: Novo a staro. Otvorio je pivo upaljačem kako ja nikada neću naučiti mislim. -Uh, sjajno je, nisam znao da ga još prave, reče on. Toliko o ukusu. Živeli. #bombica

Više o istoriji Jelen piva možete pročitati ovde.

Ovaj tekst je podržala Apatinska pivara.

Advertisements

Vaš komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s