Saturday, November 25, 2017
DonMarkoC

Neprimetni jedači energije, vremena, ideje…

Kažu da se svi rodimo sa istim šansama. Jako diskutabilno. Zato ću pod pojam SVI da ostanem u granicama Srbije. Opet diskutabilno. Otićići ću korak dalje, pa se skoncentrisati na svoje okruženje. E sada je ok, na dobrom sam terenu da vam iznesem neke svoje poglede na temu prijatelja, drugova, lažnih prijatelja i svega onoga što je nekako sraslo sa nama, postalo sastavni deo naše Biti da smo prestali da primećujemo te pojave.

success-18715Kao i svako iole normalan, trudim se da ljudima oko sebe pomognem koliko je to moguće. Na ovaj ili onaj način uvek dođemo do rešenja, ali ako volje nema slaba je vajda da se bilo šta reši. Startne pozicije su nam ili slične ili različite, pa je baš zato i lepota življenja u svoj toj različitosti. Međutim, dešava se da nakon nekog vremena stvari počinju da dolaze na svoje, da zauzimaju one pozicije koje ste zaslužili svojim trudom, radom, energijom i zalaganjem za vaš život. Pojave u vidu izjavnih rečenica: ,,Ja sam skontao/la da sam neambiciozna” veoma lako vam mogu neke stvari vezane za tu osobu razjasniti, ali šta ako to neko ne kaže? Nedavno sam čuo ovu izjavu i ona me je naterala na razmišljanje. Malo ko razmišlja, svi bi na gotovo. Ključ u ruke. Zašto? Čime ste zaslužili?, pitam se.

Druženje samo po sebi donosi neke sjajne stvari. Bilo da je društvo muško ili žensko. U svoj agoniji života koju neki nose kao breme, i sa konstantnim socijološkim goničem, ljudi se vrlo brzo razvodnje i pokaže se ko je ko, i ko je kakav. U kom trenutku vašeg životnog ciklusa to dolazi niko ne može da zna, ali bitno je da je došlo. 

Ljudska kanta za đubre

demotivation.us_Life-is-full-of-fake-people-Trust-no-one_139323736680Koliko puta vam se desi da vas neko pozove na kafu, telefonom, na ručak i priča konstantno i samo o svojim problemima? Koliko puta vam se desi da su to isti problemi koje vam je i prošli put pričao/la? Ne samo prošli put, već prošle godine, pre dve godine, pre tri godine, ma od kada vam to priča? Odgovor na ovo pitanje možete dati samo ukoliko ste Vi na zemlji, ukoliko ste nešto ostvarili ili ste krenuli da ostvarujete. Druga strana pak još uvek lebdi iznad svojih misli i želja, sa dobrim usidrenjem u problemima. Da biste skontali da vam neko crpi energiju, guši vas problemima, oduzima vreme na iste priče, skontaćete tek kada vi prerastete te bolesti i postavite stvari na noge. Da se razumemo, ponekad i mi iznesemo tuce problema drugoj strani, ali se trudimo i da ih rešimo. Ovde je poenta u ljudima koji SAMO pričaju i NIŠTA ne preduzimaju da se taj problem reši. Druženje po principu: Ja tebi smeće, ti meni smeće., je najgore po vas. Što pre prepoznate ovakav vid druženja, lakše ćete nastaviti dalje. Jer to zapravo nije druženje, već ispovesti u identičnom univerzumu koji delite. Jadikovke koje idu uz sentiš pesme. E pa dosta mi ih je.

Rizik od uvrede svevišnjeg prijatelja

Pravi prijatelji po svoj prilici treba da budu oni koji direktno, iskreno jedni drugima mogu da kažu sve, zar ne? Međutim, koliko smo zaista iskreni sa prijateljima? Na koji način dajemo i prihvatamo kritiku? Smem li da nekome saopštim da šlajfuje u životnoj tački svoje agonije? Kako će je prihvatiti? 

Ovde vrlo lako dođemo do po spoznaje da taj neko možda i nije pravi prijatelj. Vaš uspeh, kakav god da je, nije i njegov/njen uspeh u životu. Ne dozvolite da se neko poistovećuje sa vama samo zato što vas poznaje. Otkud sad to?

Ništa ne uspeva bolje od uspeha.

Problem leži u samoj spoznaji da ste vi napredovali, pobegli tri koraka od vašeg prijatelja/druga/drugarice, a oni su i dalje u poziciji da nešto samo žele. Poistovećivanje sa vama može samo Vama da nanese štetu. Slušanje tog životnog odsustva i napretka kod drugih samo vama oduzima energiju, i brate baš zamara. 

tumblr_inline_n9i78cn5bn1rq30vd

Ukoliko se odlučite da nekome to saopštite, reakcije će biti krajnje na nivou tog nekog, jer otkud vama zaboga pravo da vi tako gledate na stvari, da tako pomislite, da tako kažete? Ko ste vi? Samopercepcija drugova/prijatelja koji stagniraju u životu ne postoji. ONI misle da su oni TI, da su deo ekipe, deo uspeha, a istina je da nisu. Tačnije, istina je da nisu ni makli sa onog mesta i njihovih želja izrečenih nekog dana prošlih godina. Gledajući u vas sa ponosom, vrlo brzo prihvate vaš uspeh kao njihov, pa zahtevaju istu količinu poštovanja kod trećih lica. ,,Sa kim si takav si”, stara narodna. 

Kako to rešiti?

Ili iskrenim razgovorom ili prekidanjem odnosa. Ukoliko uspete da nekome ukažete na problem, ukažete na greške, i brate pogurate tog nekog da nešto uradi od svog života osim što samo želi, i samo priča, onda ste uspeli. Mada će vam i to oduzeti određenu energiju jer se i vi ponavljate sa konstantnim guranjem u progres. 

Prekidanje odnosa je najbolniji, jer vas neko neće shvatiti na pravi način, a još manje vaše razloge. Kada bi tom nekom saopštili da slušate kako godinama priča jedno te isto i da nije makao pedalj dalje, uvredili biste ih, jer ONI misle da oni napreduju. Štaviše, može se lako desiti da vi ispadnete Krivi toranj u Pizi, a ne oni. U tim trenucima njihova odbrana ubeđenja koje imaju je jača od bilo kog vašeg argumenta. 

Novak Đoković i ja

Ponekad mi je žao ovog sjajnog momka, svi ispiramo usta sa njim, za svakakve primere. Međutim, dečko je zaslužio da se pomene u svakom primeru o uspehu. Izjave: ,,Ja sam iz Srbije, gde je moja šansa za uspehom” je nešto najsmešnije što čujem kod mladih. Po toj logici, Novak nikad ne bi bio najbolji na svetu jer je iz Srbije? Jasna Šekarić isto? Sale Đorđević isto? Ma bilo ko uspešan… Dakle izjave izvlačenja su vam smešne.

fake people_javasZašto sam naveo Novaka. Usko je nekako dobar primer sa temom o kojoj pišem. Zamislite da se nekim slučajem ja upoznam sa Novakom, on me zgotivi, imamo isti smisao za humor, i počnemo sve intezivnije da se družimo. Van terena, on je Nole, običan momak koji se druži sa mnom. Nakon nekog vremena, ja uvrtim u glavu da sam na nivou Novaka i da očekujem da me okolina tako gleda, jer Hej, ja se družim i poznajem Novaka! Poistovetio sam moje druženje i poznastvo sa Novakovim uspehom i pojavom. Sa njegovom veličinom. Da li ovo ima logike? Prava istina je da smo Novak i ja u ovom trenutku, nebo i zemlja. Da kada zagrebeš drugarstvo koje smo stekli, On je taj koji je uspešan i uvažen. Ja sam samo drug. Kontate? E pa mnogi se vode ovim primerom i sa vama. Poistovećuju se. Misle da vaša blizina i vaše vreme provedeno sa njima zapravo oslikava njih same, i tu nastaje krucijalna greška i sve češća pojava ,,drugarstva”. 

Rezime, a nije crown

Teške odluke su sastavni deo života. Jebi ga sranja se dešavaju. Samokontrola toka emocija nije naivan posao i zna da iscrpi čoveka. Ono što je nekada bilo, danas više ne važi. Ukoliko na vreme osetite da vas neko guši, da neko nema želju da promeni svoj život na bilo kom polju, da samo priča i mašta o tome, a vi imate zadašku da mu to saopštite, možda treba da pogledate iz drugog ugla: Gde to vas vodi? Šta je najgore što može da se desi ako to prekinete ili pokušate da kažete?

Odgovor na ova dva pitanja će, nadam se, možda nekom pomoći u odluci. Život je vaša lična odgovornost.

About The Author

Krenuo sa sportom. Prešao iz analognog u digitalno. Kreativac. Osnivač Adria Daily magazina. Zaljubljenik u dobre stvari. Ne voli nepravdu. Život ne želi da pamti po rizicima koje nije prihvatio.

%d bloggers like this: