Saturday, November 25, 2017
DonMarkoC

Ili ste u toku ili vas pregazi voz! #MojPrviRacunar

Sećam se bila je 2003. godina kada sam završio redovno služenje vojnog roka. Po osvešćivanju da više ne moram da ustajem u 5 ujutru a u pola 6 da radim fiskulturu, moj život je postao čudan. Naravno to je samo bio prelazni period. U vojsci po svoj prilici nemate mnogo prilika i izvora informisanja, tada su mobilni telefoni još bila misaona imenica za mnoge. Ja sam oduvek pratio te tehnologije i uvek sam želeo da imam poslednji model bilo kog tehnološkog dostignuća. Kompjuter u to vreme su imali samo oni malo imućniji. Sećam se da sam kod tadašnjeg druga odlazio u goste samo da bismo slušali muziku sa kompa. Eeeej muzika sa kompa. Bio je to vrhunac zabave na svim studentskim žurkama. Tada, u tom periodu, rodila mi se ideja da ja prosto moram da imam računar. Popularni su bili tadašnji Pentium 2, a ja se baš nameračio na Pentium 3. Čudo jedno kako je šljakalo. Međutim imati jedan računar je bilo mnogo novca za jednog studenta. Praktično sam želeo nešto što nisam ni znao da koristim. Danas, sa ove vremenske distance, malo sam ljut na sebe zašto nisam bolje sagledao njegove mogućnosti, zašto se više nisam posvetio tom čudu tehnike i još tada krenuo da smišljam šta se sve može sa njima. Međutim, jasno je da bez dodatneedukacije o samom funkcionisanju kompjutera niste ni mogli sami da skontate. Ali mogao sam…

Želja je pobedila

Sama pomisao da bih mogao imati računar je bila toliko jaka da sam intezivno krenuo u potragu za poslom. Nisam hteo da pitam roditelje, da pozajmljujem pare, već sam hteo da sam obezbedim sebi dovoljno novca da kupim Pentium 3. Nakon nekoliko meseci rada i štednje, uspeo sam da skupim 54000 dinara. Sećam se te cifre kao da je juče bilo. Tada u to vreme, to je bilo nešto kao danas 700 eur. Dakle ozbiljna cifra. Otišao sam u jedinu radnju na Banovom Brdu i tražio računar. Prodavac je zapitkivao što šta, ja sam na sve odgovorio da znam i da sam upoznat, a blage veze nisam imao. Pomislih, gde da se blamiram, pitanje je da li znam sam da ga povežem kablovima. Po dolasku kući obuzela me je trema od prvog uključivanja računara, povezivanja na internet i onog čuvenog zvuka uspostavljanja dial-up konekcije. Sećate se tog zvuka? Jedinstven je. Međutim, apsolutno nisam znao šta da radim na računaru. Nisam znao šta je Google. Šta je mail. Sećam se da mi je drug bukvalno sricao slovo po slovo za domen www.google.com, kao i kako se to čita. Rekao mi je citiram: ’’To ti je nešto što ti pronalazi sve što ti treba.’’ Bio sam bukvalno toliko uzbuđen da sam kucao sve i svašta, ali i svoje ime. No, nije me našao. #MojPrviRacunar je najbolja moja investicija ikad!

intel_inside_custom_01_1

Ili ste u toku ili vas pregazi voz!

Današnje generacije odrastaju uz računare. Današnje generacije su delom deca Y generacije, one koja je internet pismena. Kako polako stasavam da i sam postanem roditelj jednog dana, a to mi je jedna od najvećih želja, dolazim u situaciju da razmišljam da li svom detetu treba odobriti igranje na računaru, vreme na računaru itd. I zapravo dolazim do zaključka da je znanje koje će steći igranjem na računaru njemu samo pomoći u životu i skloniti onu barijeru i strah koju sam ja imao kada sam kao student prvi put uključio komp. Žao mi je možda što neće doživeti taj nivo sreće kao kada sam kupiš prvi računar, ali verujem da će u budućnosti doživeti istu sreću na nekom novom tehnološkom dostignuću. Cela suština je da treba sve biti dozirano i strogo praćeno, jer internet nasilje može dosta da ugrozi sam razvoj deteta. Zato su po meni problem roditelji a ne deca. Upravo se ovim putem obraćam njima sa konstatacijom da ukoliko deca pokazuju interesovanja za računarom, treba ih usmeriti i pratiti njihov rast i razvoj. Ne treba ih totalno usmeriti samo na digital, igranje napolju je nešto nezamenljivo, ali je i znanje koje im donosi računar, jer on je prozor u svet. Upravo ovih dana za vaše klince i klinceze imate sjajnu akciju koju su pokrenuli Intel i Gigatron – #MojPrviRacunar, a tiče se kupovine prvog računara za vaše dete.

Zašto je računar dobar izbor za vaše dete:

  • Dobar je i nezamenljiv kao školsko pomagalo
  • Omogućava pristup dodatnim obrazovnim sadržajima
  • Razvija lična interesovanja vašeg deteta

Neki novi klinci… što bi rekao Balašević, su pripadnici Z generacije i veoma su radoznali. Njihova glavna prednost u odnosu na nas je što nemaju strah od tehnologija već su one sastavni deo njihovih života. Zato, omogućite im da imaju kvalitetan računar kako bi unapredili sebe i svoju budućnost.

Ovaj tekst je urađen u saradnji sa kompanijom INTEL.

About The Author

Krenuo sa sportom. Prešao iz analognog u digitalno. Kreativac. Osnivač Adria Daily magazina. Zaljubljenik u dobre stvari. Ne voli nepravdu. Život ne želi da pamti po rizicima koje nije prihvatio.

%d bloggers like this: