Uloga društvenih mreža na pokušaj puča u Turskoj

U 21. veku kada su društvene mreže neizostavne u našim životima, i kada mnogi na njih gledaju kao na zabavu, sve više se skreće sa važnosti o njihovoj ulozi u ozbiljnim situacijama, koje opet direktno utiču na naše živote. Poslednji događaji u Turskoj su primer kontradiktornih stavova vodećih ljudi jedne zemlje, koji u prilikama kada su saterani u ćošak, potežu upravo za onim kanalima protiv kojih su se srdačno borili. Moj današnji gost na blogu je Marko Lazarević, diplomirani politikolog, koji je dao stručan osvrt na događaje u Turskoj. Predlažem vam da pročitate.

Marko Lazarević: Društvene mreže danas sve više zaokupljaju pažnju ne samo laičke, već i stručne javnosti. Njihov značaj se analizira u širem društvenom kontekstu i daleko prevazilazi početnu fazu njihovog nastanka, kada je bilo dovoljno samo da ste vlasnik “pametnog” telefona i time ste stekli “ulaznicu” u, čini se, beskrajni prostor novih kontakata i poznanstava. Međutim, sa razvojem društvenih mreža, dometi njihovog dejstva poprimaju, takođe, nesagledive razmere. Najnoviji politički događaj – pokušaj puča u Turskoj u noći između 15.i 16. jula je ponovo izbacio u prvi plan društvene mreže i ukazao na njihove potencijalne mogućnosti. Sve više se preispituje njihova uloga i značaj u organizaciji samog vojnog udara, a potom i bliže određuje mobilizatorsko dejstvo usmereno ka turskom narodu, sa akcentom na aplikacije kao što su WhatsApp, Facebook (Facebook Live Video), Twitter (Periscope), kao Apple-ovu FaceTime aplikaciju.

erdogan delivering his speech via facetime

Slušajući brojne analize o nemirima u Turskoj, koje su se vrtoglavom brzinom širile u svim medijima, ne možemo da prenebregnemo jednu važnu činjenicu koja, kako se stiče utisak, postaje dominantna karakteristika tzv. savremenih analitičara. Reč je o tome da se govori o određenoj pojavi, pritom ne znajući njeno pravo značenje, definiciju, ili smisao. Takva situacija je bila i sa nemirima u Turskoj, koji su od strane većine analitičara pogrešno nazivani državnim udarom. Naša je obaveza da skrenemo pažnju na tu grešku, jer je politička teorija napravila jasnu distinkciju između državnog udara kao čina preuzimanja vlasti kog odlikuje visok stepen organizovanosti relativno malog broja aktera sa potpunim isključenjem mase iz akcije, dok je puč militantna (vojna) forma državnog udara koju izvode isključivo nacionalne oružane snage. Stoga, jasno je da se u Turskoj odigrao pokušaj puča, a ne državnog udara, kako se najčešće navodi.

Rečenicom turskog predsedinka Erdogana da „u demokratiji narod dobija sve što želi“ odmotava se klupko različitih interpretacija stvarnih uzroka i posledica vojnog udara koji je potresao tursko društvo. Stiče se utisak da stvarni stepen sloboda i demokratskih “pravila igre” u turskom društvu nije na zavidnom nivou, posebno ako imamo u vidu da demokratija predstavlja poredak u kome međuljudski odnosi počivaju na načelima jednakosti i slobode (Ruso), a u konotaciji sa sve intenzivnijom reislamizacijom društva koja dodatno podgreva nejednakost u društvu. Tome možemo pridodati i česte restrikcije normalnog pristupa internetu, čemu doprinosi i težnja vlasti na čelu sa Erdoganom da se javna sfera što više suzi kao i da seestezira kritička misao u društvu.

la-facebook-live-20160715.jpg

Društvene mreže u ulozi Trojanskog konja

Naizgled uobičajno veče u Turskoj. Mirnu noć u gradu na Bosforu protkanu mirisom jasmina najpre je prekinula tutnjava tenkova nacionalne armije Turske, a potom avioni koji su u niskom letu parali nebo iznad Istanbula. Tada je već postalo jasno i pored kakofonije proverenih i neproverenih informacija da se Turska suočava sa još jednim, od 1960. četvrtim u nizu, pokušajem puča. Nacionalna armija je zauzela strateški važna mesta u gradu na Bosforu (mostove, aerodrom „Ataturk“, nacionalnu televiziju…) i očekivala se reakcija turskih vlasti. Na iznenađenje svih, turski predsednik Erdogan, arhetipski neprijatelj interneta i modernih tehnologija, oglasio se putem Face Time aplikacije na iPhone 6 mobilnom telefonu (slika 1.). Sve je to prenošeno putem medija (CNN Turk), a Erdogan je svoj govor zasnovan na floskuli „ko nije sa nama taj je protiv nas“ uokvirio oko poziva upućenog turskom narodu i svojim pristalicama da izađu na ulice i da se na osnovu svog legitimiteta usprotive nezakonitom postupanju pučista. Ovaj potez je proizveo niz daljih reperkusija, koje su usled masovnosti Facebook-a i Twitter-a imale za rezultat izuzetan mobilizirajući efekat i izlazak velikog broja ljudi na ulice, a potom i potpuno osujećivanje puča. Nakon toga Facebook esktenzija Live video preuzima glavnu ulogu. Hiljade pojedinaca izlaze na ulice Ankare i Istanbula, i u real time-u svojim video snimcima uspevaju da dočaraju trenutno stanjeFacebook real time mapa video strimova (slika 2. i 3.) je ukazalaveliki broj korisnika koji su uživo prenosili dešavanja sa ulica. Na ovaj način je potencijal kolektivnog delovanja koji poseduju Facebook Live i Periscop u praksi prikazan na izuzetan način. Ne sme se smetnuti sa uma i uloga aplikacije WhatsApp koju je imala u komunikaciji pučista tokom pripreme vojnog udara.

Gresi društvenih mreža

Često korišćene subverzivne akcije od strane vlasti da se uguši sloboda koju internet dopušta pokazuju se ipak nedelotvornim. Pored brojnih pokušaja da se ograniče sloboda izražavanja kao i drugi oblici pluralizma na internetu, društvene mreže pokazuju svu svoju adaptibilnost koja omogućava da informacija i dalje teče. Društvene mreže i nove tehnologije su, krajnje ironično, u ovom događaju kako se kasnije ispostavilo bile na strani Erdogana koji je i pored nemogućnosti pristupa državnoj televiziji uspeo da mobiliše narod. Utisak o značaju novih, modernih vidova komunikacije putem interneta pojačava i podatak da je ovo prvi neuspeli puč u modernoj političkoj istoriji Turske, jer su od 1960. godine prethodna tri odigrana bila uspešna.

facebook-live

Ne ulazeći u dublju analizu društveno-političkih zbivanja u Turskoj, nesumnjiv je zaključak da aplikacije poput Face Time-a, Periscope-a i Live vide-a na Facebook-u pružaju mogućnost sugestivnosti i dobijanja instant informacije bez prethodnog friziranja vesti. Ove aplikacije sa mogućnošću live strima u značajnoj meri sužavaju prostor potencijalnim manipulacijama, a njihova diverzifikovana priroda konzumentima različitih sadržaja dopušta mogućnost izbora da li žele da budu obavešteni i participiraju u događaju ili pak ostanu nemi posmatrači istorije koja se odvija pred njihovim očimaovim vidovima komunikacije se prevazilazi vremenska i prostorna barijera. One pomažu i doprinose izgradnji nezavisnih medijskih timova (ratni dopisnici, istrživačko novinarstvo, kritički nastrojeni komentatori…) na koje neće uticati rigidna uređivačka politika.

Svetla budućnost– Epilog ili novi prolog

Političke implikacije društvenih mreža su više nego očigledne. Ako bismo pokušali da odredimo tzv. tehnološku karakteristiku savremenih demokratija, onda bi to svakako bio internet i mogućnosti koje pruža, posebno u pogledu funkcionisanja društvenih mreža. Međutim, način na koji se društvene mreže koriste, kao i ciljevi u čije ime se koriste, mogu dovesti do toga da one doprinose kreiranju demokratije, ili da od demokratije naprave kreaturu. Real time video aplikacije na društvenim mrežama nam dozvoljavaju da svi pojedinačno budemo kreatori vesti izađemo iz kože pukog posmatrača, demistifikujući stav da istoriju pišu pobedniciruštvene mreže nam pružaju mogućnost da aktivno participiramo u njenom kreiranju.

Sa modernim vidovima prenosa podataka istorija se događa sada – in vivo. Sve su veće i izglednije šanse da stvarnost pobedi retoriku. Međutim, ambivalentnost prirode društevnih mreža i interneta generalno, ukazuju i na njihovu drugu (mračniju) stranu, a to je da su upravo društevene mreže pomogle ponovnom uspostavljanju autoriteta osobe sa izraženim prezirom prema javnoj reči i slobodi izražavanja, što je bio slučaj u Turskoj.  Na taj način se može uočiti da tehnologija opšte namene u koju spadaju novi vidovi internet komunikacije ne odgovaraju moralnim vizijama svakog pojedinca.

Hvala Marko.

Advertisements

2 thoughts on “Uloga društvenih mreža na pokušaj puča u Turskoj

Vaš komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s