Saturday, November 25, 2017
DonMarkoC

Zašto sam pobedio strah i spustio se niz Beograđanku!

Pre izvesnog vremena dobio sam poziv da budem deo manifestacije ”Rope Of Hope” koji se dešavao na Avali, i gde su prisutni imali prilike da se spuštaju niz Avalski toranj u humanitarne svrhe. Tog dana sam bio sprečen da budem na Avali, da nekako doprinesem ideji, i da budem deo ove sjajne akcije. No, kao neko ko je zaljubljenik u extremne sportove i izazove, napomenuo sam organizatorima da me obavezno pozovu kada se bude dešavao sledeći događaj. I tako je i bilo…

Prošle nedelje stigao mi je mail sa pozivom na događaj ”Rope Of Hope”, spust niz Beograđanku, sa visine od 101 metra, kako kažu, po dogovoru. Sanja, moja drugarica koja je deo ovog tima, me je iznenadila i ispunila obećano. Toliko sam bio uzbuđen da sam instant potvrdio učešće, i kako Sanja kaže, prvi odgovorio i samim tim dobio priliku da biram kada želim da se spuštam. Dogovor je pao za subotu, 14. oktobar. Dogovorili smo se da se nađemo ispod Beograđanke, sačekamo ostatak ekipe i krenemo ka vrhu.

Od poziva do samog spusta prošlo je par dana. Kada sam porodici rekao da se spuštam, oči su im bile velike kao breskve, i svi su imali upitan pogled… ”Jesi ti siguran u to Marko?” bilo je prvo pitanje. Moj odgovor je bio jasan: ”Nisam, ali ne želim da razmišljam o tome” 🙂 Istinski sam se potrudio da ne razmišljam o dolazećem jutru, kada ću morati da ispoštujem dogovoreno. Prosto sam sebi zadao izazov da ja to moram da prođem, da pobedim sve strahove, jer samo to je put ka oslobađanju od nedoumica koje se javljaju u glavi.

Osvanula je subota… Krenuli smo ka Beograđanki,sigurnog koraka i odlučni da ćemo to uraditi. Sa mnom je krenula Tijana, kako bi zabeležila neke kadrove sa mog podviga. Dobro, ne baš podviga, ali možemo reći – izazova. Sanja nas je dočekala i svi zajedno smo krenuli a vrhu. Prvo zapažanje je da su liftovi u samoj zgradi predobri, i da smo do 22 sprata stigli za svega par sekundi. Po pritisku u ušima, znali smo da smo tu, iako vremenski nije bilo šanse da provalimo. U prvi mah nismo skotali da treba još da se penjemo… Sanja nas je povela kroz hodnike još jedan sprat. Sami spratovi izgledaju mislim isto od prvog dana kada je zgrada puštena u promet. Njenim hodnicima se oseća onaj šmek u vazduhu svojstven nekim davnim vremenima. Slike su retro, nepoznatih autora. Odišu prošlim vekom svojim stilom, bojama, porukama. Nakon penjanja na sprat iznad, prolazimo kroz jedan vrata koja na prvi pogled izgledaju kao vrata za neku omanju ostavu. A iza njih se kriju još jedna vrata, metalna, koja vas uvode u nestvarni prizor. Mračna prostorija sa metalnim stepenicama koje se uvijaju na gore i vode vas na sam krov Beograđanke. Ništa to ne bi bilo čudno, da se te stepenice zapravo nisu srodile sa milion kablova koji se nalaze tu, a koji su nekakve veze za medije, struju, napajanje i sl. Milion kablova.

Veoma oprezno smo se popeli na vrh, otvorili još jedna vrata i wooooooooow… Takav pogled ćete retko gde doživeti. Sa vrha Beograđanke se vidi ceo Beograd. Krenuli smo znatiželjno da se okrećemo, totalno u neverici dokle nam pogled doseže. Duvao je vetar. Sunce se tek probijalo kroz oblake. Nama se činilo da ti trenuci traju kratko, dok nas Sanja nije prekinula i pozvala ka ivici zgrade i mestu odakle treba da se spustim niz Beograđanku.

Na trenutak sam se osvestio i sa te visine skontao da ja sada zapravo treba da zakoračim preko te ivice i krenem saspoljne strane na dole. Ne mogu da kažem da me nije obuzeo strah i velika trema. Svašta mi je prolazilo kroz glavu. Pogled mi više nije bio samouveren kao kada sam došao. Beograđanka, vetar, pogled, visina, sve tosad je dobilo veliko poštovanje od mene. Krenuo sam ka ivici, kako bih se pripremio za spust. Pored Tijane, Sanje i mene, sa nama su bili Aca i Sofija. Sofija je moj instruktor i ona će takođe da se spušta sa mnom, paralelno. Prošao sam kroz kratku obuku, čuo važne stvari, obukao se, opremio, i krenuo…

A onda… Sve je nekako i podnošljivo do jednog trenutka… Kada ti zapravo zaista treba da sednešna ivicu sa visine od 101 mestra, i prebaciš se sa one druge strane! Tog trenutka sam ”isključio mozak” i slušao savete gospodina Ace koji mi je zaista ulio samopouzdanje. Sva oprema je zaista sigurna, i vi ste trostruko osigurani. Pored prvog nivoa osiguranja koji sami kontrolišete, vi ste još jednim konopcem vezani za osnovu, a trećim za instruktora, koji u svakom trenutku do vas može stići fizički ako zatrebate pomoć. Sami kanapi mogu da nose do 2 tone težine, jaki su i debeli. No sve to, pada u vodu kada vi sednete na ivicu zgrade, nešto o čemu niste ni maštali. I tek tako, udahnuo sam, verovao, i zakoračio preko! Jedna ruka mi je nesvesno ostala zalepljena za ivicu zgrade, kao poslednji tračak sigurnosti… Kada me je Aca pitao ”Kako si?”, rekao sam ”Super!… ”A šta je sa rukom?” pita Aca. ”Kojom rukom?” uzvraćaj ja. Nastao je smeh… Aca me je uverio da je sve ok, a to je učinio na jedini način koji je moguć… da se pustim od zgrade, da pustim kanape koje sa čvrsto držao, kao mačka za plafon, i da ruke raširim i oslobodim u vazduh… Ljudi moji, poslednje sigurno mesto na metar od zgrade bili su ti konopci za koje se držim, a sada sam ostao i bez njih. Sigurnost koju sam osetio bila je istinska. Vezan za svih strana, ostalo je samo da se spustim…

Osećaj je bio poseban. Nesvakidašnji. Oslobađajući. Hej ja sam sa spoljne strane Beograđanke, na visini od 101 mestra i upravo ću da uradim nešto za veći cilj. Moj izazov je prihvaćen!

Strah od visine nemam, imao sam sumnje zbog neznanja i nemanja iskustva sa ovakvim situacijama. Da sam se previše vezao za svoje neznanje i bilo kakav strah, nikada se ne bih popeo na vrh zgrade. I kako kažu domaćini, ljudi imaju najviše strah od visine. A šta je on?

Acrophobia ( lat. Akron – vrh,  phobos – strah) predstavlja strah od visine. I dok većina ljudi ima prirodan strah kada se nalaze na visini, to nije zapravo pravi strah od visine već strah od padanja. Kod osoba koje se plaše visine taj strah je najčešće iracionalan i preteran. Strah od visine može značajno uticati na kvalitet života. Ukoliko imate acrophobiu onda vas ona može ograničiti pri izboru radnog mesta, mesta koja ćete posećivati, bavljenja raznim sportovima itd. Strah od visine je razvijen kod velikog broja ljudi. Neki imaju strah od izuzetno velikih visina pa će ih taj strah spriječiti da idu na bungee jumping ili da skaču sa padobranom. I sve je to baš ovako ako se niste suočili sa svojim strahovima. Najbolji način da ih pobedite jeste da im stanete na crtu. Jer sve je u našim glavama, a kao deca nismo imali strah od bilo čega. Nismo imali iskustva. Nisu nam pričali da treba da se plašimo. Razmislite malo o tome…

Elem, ja se spustih niz Beograđanku i presrećan sam! Sam spust je prošao sjajno. Ni jedan jedini problem nismo imali. Nije ni postojao prostor za problem jer su ljudi sve dobro organizovali.

E sad glavna informacija… Zašto sam se spuštao, šta je ”Rope of Hope” i kako da i vi probate spust i pomognete dobar cilj.

Rope of Hope je jedinstvena manifestacija, koja ima za cilj da okupi zaljubljenike u avanturu i izazov, ujedno spremne da pomognu drugima, kako bi se prikupila sredstva za one kojima je pomoć najviše potrebna.

Treća Rope of Hope 2017 manifestacija rezervisana je za 21. i 22. oktobar. Učesnici se prijavljuju i uplaćuju sumu, koji su spremni da doniraju za spuštanje sa zgrade Beograđanke. Početni iznos ne može biti manji od 5000 RSD. Učesnici sa najvišim ponudama imaće prilike da se oprobaju u spustu sa Beograđanke. Celokupan iznos koji donatori uplate, ide na račun prve nacionalne službe sa spasavanje životinja Animal Rescue Serbia. Oni su volonterska organizacija koja se bavi spasavanjem životinja iz kritičnih situacija, tamo gde je pristup otežan i gde se životinji ne može prići bez opreme.

Detaljnije imate ovde i ovde.

Ja ću svako ići opet, jer straha više nema! #RopeOfHope #BudiPromena

Hvala Sanja, Sofija i Aco.

PS. Jesam li vam rekao da se i Tijana spustila? Devojke, šta čekate?

Ja, Tijana i Sanja

 

About The Author

Krenuo sa sportom. Prešao iz analognog u digitalno. Kreativac. Osnivač Adria Daily magazina. Zaljubljenik u dobre stvari. Ne voli nepravdu. Život ne želi da pamti po rizicima koje nije prihvatio.

%d bloggers like this: