Thursday, August 16, 2018
DonMarkoC

Kako smo postali roba na društvenim mrežama

Kada se setim te 2008. godine kada sam ostvorio profil na Facebook-u nisam ni mogao da pretpostavim gde će to da ide, kolike će razmere da poprimi, i koliko će društvene mreže biti neraskidiva veza sa našim životima. Ni sam tata ove mreže mislim da nije imao neki precizan biznis plan, već je stvari radio iz stomaka, na osećaj i sve je dobro krenulo po njega i njegovu kompaniju. Zašto baš Facebook a ne MySpace, niko ne može sa preciznošću da kaže, no ako vas danas neko ”ometa” u ideji da nešto pokrenete jer zaboga to već postoji, setite se da je pre Facebook-a postojao MySpace. Ovi mlađi, pripadnici generacije Z, verovatno pojma nemaju šta je MySpace. No, čovek koji je bio sam Facebook pre Facebook-a, prodao je svoju ideju za nekih cca 500 miliona dolara (ako lažu mene i ja lažem vas) i sada putuje svetom, pravi prelepe fotografije, uživa u svojoj slobodi, i zavidim mu.

Šta je važno da sagledamo kao činjenice?

Veoma je važna ova podela kako bismo shvatili ko kako percipira okruženje, i još važnije kako okruženje percipira nas.

– Baby Boom(ers) – to su ljudi koji su rođeni nakon 2. Svetskog rata, od 1946. do 1960. godine

– Generation X – rođeni od 1960. do 1980. godine

– Generation Y – rođeni od 1981. do 1995. godine (ovoj grupi pripadam i ja)

– Generation Z – rođeni nakon 1995. godine

Preslikano na neke vizuale to izgleda ovako:

Krenimo redom… Razlika između generacije Y i generacije Z ogleda se u jednoj krucijalnoj stvari, koja je u ovom infografiku broj 2 prikazana u delu: Aspiration (težnja, odnosno ono čemu ta generacija teži). Ljudi vrlo često imaju običaj da generališu pripadnike jedne generacije, pa tako npr. postavljaju strategije za nastupe na digitalnim kanalima shodno generaciji Y, kojoj i ja pripadam. Na osnovu toga, oni definišu način i ton komunikacije, vizuale, aktivacije itd.. Greška koja je sve učestalija i na koju ukazujem svojim klijentima jeste da unutar jedne generacije postoje i pod-grupe na koje mora da se obrati pažnja kada se pravi strategija. Uprošćeno, generacija Y ima tri kategorije: od 1981. do 1985., zatim od 1986. do 1990. i od 1991. do 1995. godine. Ja pripadam prvoj trećini rođenih u ovom periodu. Zašto je to važno znati? Zato što kada se obraćamo i postavljamo strategije, ne možemo da jednom strategijom pokrijemo sve pripadnike generacije Y, iz prostog razloga jer ako uradimo matematiku, dolazimo do starosne dobi od 23. god. (rođeni 1995. godine) do 37. god. (rođeni 1981. godine). Ako pretočimo to u realan život, srazmerno i usko povezano sa demografijom i nekim osnovnim postulatima ponašanja, shvatanja života, težnjama, socijalnoj situaciji, ekonomskoj moći itd., vrlo je jasno da ne možete na isti način da se obraćate nekom ko ima 23. godine, nekom ko ima 30. godina i nekom ko ima 37. godina, jer su njihova interesovanja, vrednosti, nivo iskustva i mudrosti, totalno drugačiji. A svi su pripadnici Y generacije. Zamislite isti vizual koji vidi onaj od 23. i 37. godina. Šta mislite, da li će ga percipirati i shvatiti na isti način? Naravno da Ne!

Razlika koja je očigledna između Y i Z generacije, a i svih ostalih pre Y, jeste upravo težnja. Generacije pre Z, su bile one koje su doživljavale tekstonske promene u životima, i koje su iz nemanja dostupnosti infromacija i znanja o funksionisanju interneta, svoje podatke (the data) ostavljali na izvolte na internetu i društvenim mrežama. Tim generacijama je bilo In da budu digitalno upisane, i uredno smo popunjavali sve što nam se nudi na Facebook-u. Sećate se? Ime i prezime, datum rođenja, odakle si, gde si sad, bračno stanje, orjentacija, broj telefona, mail-ovi itd. Sve je bilo In popuniti. Nismo imali svest da će to jednog dana biti glavni predmet kupoprodaje. Ako postavimo naše težnje u neku tabelu, to izgleda ovako:

Karakteristika

Baby Boom(ers) Generation X Generation Y Generation Z

Aspiration (težnja)

Sigurnost posla Životno-poslovni balans Sloboda i fleksibilnost

Sigurnost i stabilnost

Studija je pokazala da je generaciji Y, sloboda i fleksibilnost bila veoma važna. A generacija Y je generacija koja je danas ta koja u velikom procentu donosi odluke samostalno i koja utiče na neke poretke. Za razliku od njih, generacija Z je skoncentrisana na sigurnost i stabilnost. Razlika je ogromna.

Kako smo postali roba na društvenim mrežama?

Ovo ću baš da uprostim… Ako se ne zanimate advertajzingom/marketingom na društvenim mrežama i/ili ne prodajete bilo kakvu robu/dobro/uslugu na društvenim mrežama, Vi ste roba. Jer svi mi koji se time bavimo u svoje ili u ime drugog, vas percipiramo kao robu, preciznije vaše podatke koje ste ostavili sami. Dolazimo u situaciju da su svi srećni što će Facebook koristiti besplatno celog života, nesvesni činjenice da su cenu uveliko platili – podacima koje ste ostavili. Targetiranje (određivanje ciljne grupe) na internetu ne može bez najvrednije robe danas – infromacije i podataka.

Afera Fejsbuk-Kembridž analitika

Sada, kada smo sklopili neke kockice, kada ima jasan timeline dešavanja, sa ove istorijske distance veoma je jasno da će sve podatke neko da iskoristi u neke druge svrhe. Novo doba nam donosi nešto što se zove personalizacija sadržaja, odnosno, ulazimo u eru gde će vrlo brzo svako od nas da dobija personalizovane reklamne poruke koje su izvučene i osmišljene u skladu sa našim ineteresovanjima, opredeljenjima, stavovima, klikovima itd. Sve što radimo da netu ostaje zapisano, digitalno zapisano, centralizuje se, pa segmentira, pa razvodnjava do najsitnijih detalja koje ćete videti na svojim profilima u budućnosti. Osetićete se posebno, drugačije, jer ste zaboga dobili poruku namenjenu samo vama, a opet nesvesni da ste nečija meta i push za donošenja odluke koja koristi drugoj strani. Upravo to se desilo i sa ovom aferom o kojoj bruji ceo svet. Da li ste zaista mislili da se svaki ugovor poštuje? ,,Ugovori su tu da se krše, dogovori da se poštuju.” No, i ova krilatica sve više bledi, jer dobit je glavni pokretač civilizacije.

Stvar koja će za nijasnu biti teža u budućnosti jeste ophođenje prema generaciji Z, kojoj je, podsećam, jedna od glavnih karakteristika težnja za sigurnošću i stabilnošću. Nama, koji smo stariji, naivniji, to je sve teže kontrolisati. Mlađi, poučeni našim greškama, teže se odlučuju na detaljno ostavljanje podataka, mada sa druge strane više su slobodniji u pravljenju sadržaja, pa tako danas imate zvezde jutjuba, o kojima oni koji ih prate, sve znaju.

Ova afera ima mnogo nepoznatih detalja, no jedna je sigurna… iskorišćeni su podaci kako bi se nekom pomoglo u cilju ostvarivanja neke ideje ili cilja. Ljudi, sami po sebi, nisu ni svesni da su njihovi podaci bili predmet prodaje. Ako bi sada svi ti ljudi tužili Facebook, šta mislite šta bi se desilo?

Rezime

U digitalnoj eri, podaci su nova valuta. Najviše profitiraju oni koji do tih podataka dođu. Marketing mašinerija uz sve nove tehnologije koje se svakog dana unapređuju, uveliko rade na tome da dopru do svakoga ko je prisutan na internetu u bilo kom obliku. Industrijske evolucije utiču na svakoga od nas, izbor je ogroman. Pođite od sebe, ja to uvek radim, kada uđete u radnju imate zilion ponuda za prašak za veš. Koji uzeti? Raspitujemo se kod prijatelja, slušamo preporuke, odmeravamo sve faktore koji utiču na donošenje odluke. A uskoro će nam neko servirati personalizovanu poruku do tih detalja, da ćete misliti da je neko vaš to smislio i da vas poznaje ”u dušu”. Cilj? Pa donošenje odluke i ostvarivanje neke radnje koja je zadata kao kriterijum toj poruci.

Rešenje? Isključite se sa interneta! hahaha znam, nema šanse, jer ”Neće to baš meni da se desi” zar ne? 😉

 

Ukoliko vam je tekst ok, podelite ga sa prijateljima. Ne mora nužno, ali bilo bi lepo.

Ukoliko su vam potrebne konsultacije o nastupu vašeg brenda na društvenim mrežama, posetite ovu stranu: https://donmarkoc.com/edukacija/

 

Pratite me na mrežama:

Facebook: https://www.facebook.com/donmarkoc

Instagram: https://www.instagram.com/donmarkoc

Twitter: https://twitter.com/donmarkoc

Oglašavanje




About The Author

Krenuo sa sportom. Prešao iz analognog u digitalno. Kreativac. Zaljubljenik u dobre stvari. Ne voli nepravdu. Život ne želi da pamti po rizicima koje nije prihvatio.

%d bloggers like this: