петак, октобар 19, 2018
DonMarkoC

Kako da se ne ugojite, prosto- nemojte držati dijetu

Autor: Tim Njuman

Većina ljudi u nekom trenutku svog života pokušava da drži dijetu. Mnogi od nas su upravo sada na nekoj dijeti. Međutim, nova istraživanja pokazuju da držanje dijete može da bude kontraproduktivno i da je, u stvari, tajna u redovnim obrocima.

Ja sam s vremena na vreme na dijeti praktično otkako sam odrastao. Iako ne mislim da imam višak kilograma, na stomaku imam mnogo više sala nego što bih voleo.

Industrija dijeta vredi milijarde dolara, što dokazuje da nisam sam u ovome.

Štaviše, široka ponuda spravica, knjiga i video materijala o dijetama pokazuje da ne postoji jedno konačno rešenje.

Mnogi faktori koji utiču na gojenje su definisani – na primer, znamo da sedentaran način života, unos previše hrane za poneti i slatkih napitaka i pušenje izazivaju gomilanje kilograma. Ali, ima još mnogo tga da se nauči.

 

Da li odgovor leži u držanju dijete?

Prema novim sitraživanjima na Univezitetu u Helsinkiju u Finskoj, mnogi od nas u ovome greše – držanje dijete uopšte nije pravi odgovor i, dugoročno gledano, čak može da ugrozi održavanje željene telesne težine.

Jedan od istraživača u ovom najnovijem pokušaju da se shvate faktori gojenja je Ula Karkainen, licencirani nutritivni terapeut.

„Ljudi često pokušavaju da spreče i reše se viška kilograma i gojaznosti tako što drže dijetu i preskaču obroke. Na duge staze, takvi pristupi u stvari ubrzavaju gojenje umesto da ga spreče“, kaže ona.

Do takvog zaključka su Karkainen i njen tim došli na osnovu obrade podataka iz studije u kojoj je učestvovalo preko 4.000 mladih muškaraca i žena u Finskoj.

Pošto je početak odraslog doba kritično vreme za gojenje, ova grupa je predstavljala idealan uzorak za ispitivanje. Rezultati su nedavno objavljeni u časopisu Eating Behaviors.

 

Koji faktori utiču na gojenje?

Svi učesnici su popunili upitnike o svojim navikama u ishrani i aktivnostima i drugim faktorima života u dobu od 24 godine, a potom i deceniju kasnije, kad su napunili 34 godine.

Tokom desetogodišnjeg perioda, većina učesnika se ugojila, što i ne predstavlja neko iznenađenje. Oko četvrtine muškaraca i žena je uspelo da zadrži stabilnu telesnu težinu a samo 7,5 odsto žena i 3,8 odsto muškaraca je smršalo.

Vremenom su se žene gojile u proseku 0,9 a muškarci 1,0 kilograma godišnje.

Ono što je zanimljivo jeste da su muškarci i žene koji nikad nisu držali dijetu ali su imali redovne obroke imali veće šanse da zadrže stabilnu telesnu težinu.

Jedna od glavnih stvari koju su naučnici želeli da shvate jeste da li uopšte postoje neke razlike između polova – i pokazalo se da postoje.

Muškarci koji su pušili duvan su imali veće šanse da se ugoje. Međutim, žene su bile pod većim rizikom da se ugoje ako su rodile dvoje ili troje dece, pile više zaslađenih napitaka ili bile manje zadovoljne svojim životom.

S druge strane, žene su bile zaštićene od gojenja ako su vežbale, dok su muškarci imali manje šansi da se ugoje ako su bili obrazovaniji i teži na početku studije.

Iako je osnovna poruka kod održavanja zdrave telesne težine da se unosi odgovarajući broj kalorija i više vežba, stvari nisu baš tako jednostavne. Kod svake osobe ima toliko mnogo faktora da ne može da se definiše strategija koja bi važila za sve.

„Da bismo uspešno sprečili gojenje, najvažnije je da razumemo faktore koji leže u osnovi kontrole telesne težine pre gojenja, ili kontrole primarne telesne težine“, kaže Karkainen.

Ova studija pokazuje da je vežbanje efikasno u sprečavanju viška kilograma, naročito kod žena, ali i da ima mnogo toga drugog što je bitno.

Odustajanje od držanja dijete i uvođenje redovnije ishrane su najvažniji. Na izvestan način, ovo su dobre vesti za one koji se muče da smršaju i zadrže smanjenu telesnu težinu.

„Uopšteno govoreći, smernice za kontrolu telesne težine se svode na unos manje hrane i više vežbanja. U praksi, ljudi se podstiču da smršaju, dok rezultati naše studije pokazuju da mršavljenje nije efikasan metod kontrole telesne težine na duge staze“, kaže Karkainen i dodaje: „Prethodna istraživanja su pokazala da otprilike sva druga odrasla osoba drži dijetu. Prema podacima Nacionalnog instituta za zdravlje i dobrobit, blizu milion Finaca je na dijeti svake godine.“

„Iako dijeta može da izgleda kao logično rešenje za probleme sa kontrolom telesne težine, ona u stvari može da dovede do gojenja i problema sa ishranom u dugoročnom smislu“, zaključuje Karkainen.

Zato, umesto da se odlučimo za najnoviju hit-dijetu, možda bismo mogli da se okrenemo postojanom režimu ishrane. Vredi pokušati, a to znači i da mogu da spalim sve one knjige o dijetama koje nikada nisam pročitao.

Izvor: medicalnewstoday.com

 

Oglašavanje




About The Author

Krenuo sa sportom. Prešao iz analognog u digitalno. Kreativac. Zaljubljenik u dobre stvari. Ne voli nepravdu. Život ne želi da pamti po rizicima koje nije prihvatio.

%d bloggers like this: