Thursday, August 16, 2018
DonMarkoC

Zamislite šta bi bilo da je Indijac otišao u svemir

Evo, sačekao sam da prođu oba dana konferencije, da izdvojim makar 2h i osetim so na telu, sunce na licu i u smiraj dana napišem prve impresije o Spark.me konferenciji u Budvi. Kao što sam vam u prethodnim tekstovima napisao nisam znao šta mogu da očekujem. Ovo je njihova šesta konferencija, moja prva. Došao sam baš nekako kada su oni neke stvari standardizovali, kada su neke kockice složili i kada su u punoj snazi sa idejama i projektom. Možda sam i najbolji kritičar u ovom trenutku, jer svako ko je dolazio svih ovih godina vidi napredak, a ja vidim samo činjenično stanje. A ono je sjajno. Sve što su mi pričali o konferenciji sada se pokazalo kao tačno. Nisam upoznao sve ljude i volontere, jer je to nemoguće na mojoj prvoj Spark.me konferenciji, baš zato sam upoznao sistem koji je zapravo nešto malo više od sistema – sistem sa dušom. Naizgled nespojivo, a u praksi itekako Da. Dakle, Spark.me ljudi svaka čast. Ne znam da li su dva dana konferencije malo ili mnogo, po meni je dovoljno i odmereno. Dovoljno da već razmišljam o sledećoj i radujem joj se.

Spark.me

Svakako lepota ovakvih događaja su naravno ljudi. Odavno sam počeo da se bavi onim finim soft veštinama i uveliko zbog toga mnoge stvari gledam malo drugačije. Posmatram detalje, ljude u publici, čitam tweetove, stavove, i sva ta raznolikost i pogledi na iste teme su najveće bogatsvo. Lepota je i u predavačima, jer je svako izneo na svoj način i onako kako on misli da treba. E kako je to uticalo na mene, pokušaću da vam prenesem u, po meni, najznačajnijim momentima koje su se desile na ovogodišnjem Sparku. Krenimo redom.

Čovek sa antenom na glavi

Znam da će vam možda izgledati čudno, pa baš zato prvo što ćete videti je njegova slika.

Ovo je Neil Harbisson, prvi cyborg umetnik i aktivista. Pre nego je počelo njegovo predavanje video sam ga u masi. Pogledao dva puta. Začudio se. Čuo šaputanja: ,,Bože ovo verovatno ne mora da se prati, mislim šta ću da čujem?’’, ili ,,Gde ide ovaj svet, svakakvih budala ima’’, ili ,,Jeste, ne do Bog da Vučić ovo vidi, biće na listi za parlament zbog EU’’ itd. Među njima sam bio i ja, sa stavom: ,,Ok, vredi li da ostanem ili brate da se malo okupam, neću videti mora na pjenu od mora, koliko sam daleko.’’ I odlučio sam da odem.

Ono što sam čuo, doživeo je jedan od najboljih i najluđih stvari u mom životu. Dobio sam takvu lekciju i šamar od života da me je u jednom momentu bilo iskreno sramota samog sebe, jer sam, iako zagovornik teze da se nikad ne sudi po izgledu’’, ipak sebi dozvolio luksuz da to pogazim. I neka sam dobio šamar, zaslužen. Neil je nesvakidašnja pojava i jedan prepametan momak čija je priča toliko genijalna da vas ne može a ne ostaviti bez teksta. On je rođen sa ,,slepilom za boje’’ pa je njegov svet uglavnom crno-beli, ili nešto između. Cyberg čovek, kako ga zovu, je samoinicijativno želeo da svoj svet prilagodi ovom i učini ga funkcionalnim za sebe. Zamislite svet bez boja? Teško, zar ne. Zamislite da je to što Neil ima kao urođeno njegova slabost koju je on pretvorio u snagu, toliko jaku, da sad on postavlja nove standarde u svetu. Neil je nekada svirao klavir i istraživajući svet, skontao da može da poveže zvuk i boje, jer svaka boja ima svoj tonalitet. Iako frizurom podseća na Ljiljanu Smajlović, njegov izum je ugrađena antena koja se nalazi ispod kože glave, u lobanji, a koja služi kao organ za detektovanje boja! Zbog antene, koja je sastavni deo njegovog tela, on je, kako kaže, sada i malo viši, na šta je ponosan. Kako sve funkcioniše? Neilu antena omugućuje da oseti tj. čuje boje kao zvučne impulse (vibracije) u mozgu, i ne samo to, već da zahvaljujući pretakanju frekvencija zvuka u frekvenciju boja, može da oseti i boje koje nisu vidljive za ljudsko oko kao što su infracrvene i ultraviolete. Antena je napravljena o materijala koje je ljudsko telo moglo da prihvati. (Kako nisam znao najbolje da vam objasnim ovo, poslužio sam se detaljnijem objašnjenju mog cimera Miloša Đajića, pa prepričao deo o funkcionisanju. 🙂 . Kod Miloša imate još detalja. Ono što ja želim da vam kažem jeste lekcija koju sam naučio, a to je da ljudima treba pružiti šansu da pokažu ko su, pa tek onda donositi sud o njima. Mene je ovaj momak u isto vreme oduševio i postideo, osvestio i zbunio, i otvorio hiljadu pitanja i mogućnosti koje jedan čovek može da pokrene. Hvala ti Neile, od sada sam tvoj iskreni fan!

Astronaut ledenog glasa i vojničkog stava

Zamislite da nakon Neila u prostoriju uđe čovek koji je tri puta odbijan da bude deo NASA (to vam je ona svemirska agencija, ili kako to ameri napišu: National Aeronautics and Space Administration), koji je dva puta bio u svemiru i koji je prva osoba koja je tweetnula iz svemira, a dodao bih i prvi čovek sa Snupijem u svemiru? Pa naravno da ćete ostati zalepljeni za sedište i čekati priču. On se zove Mike Massimino.

E sad… sam naslov ove priče će vam dosta reći. Da li je to do našeg mentaliteta ili ne, ne znam, no za nekoga ko je bio u svemiru ja sam manje uživao u ovoj temi, nego za Neila. Ne zato što su priče drugačije, one su zapravo komplementarne na jednom nivou, jer kroz obe provejava upornost, vera u sebe i svoje potencijale, već po načinu predstavljanja onoga što je deo tebe. Ispred tebe je astronaut. Ok, ASTRONAUT, i naravno da polazeći od sebe, to prosto treba toliko da zrači nekom wow energijom da ostaneš bez teksta… a zapravo nisam. Žao mi je ako nekoga razočaram, znajte da je ok misliti drugačije. Osim nekih osnovnih informacija o njemu i prelepih slika iz svemira sa pogledom na našu planetu, ništa puno se nije utkalo u mene, a mislim ni druge, da posle tog govora izađu sa inspiracijom više. Razloge nisam mogao da definišem, samo sam skontao da je priča svršen čin, bila je, desila, i to je to. Nema mnogo čega tu da bi bio oduševljen, ali ima da mu zavidim. Mike je prva osoba koja je tweetnula iz svemira, a Twitter je moja omiljena mreža. Mike, nije fer 🙂

Ja i Mike

Poruke koje smo dobili su one stadardne, koje znamo, a na koje nas je podsetio. Nisu u meni ostale urezane, nisu me nadahnule, nisu me išamarale kao Neilove. Siguran sam da me razumete. Pored toga, naravno da je zadovoljstvo čuti čoveka koji je imao malo drugačiji pogled na svet. Njegova izjava da je Zemlja njegov dom je lepa, ali i naš je dom. Astronaut je kad malo razmisliš ipak posao, ništa manje bitan nego bilo čiji, samo je drugačiji. I eto… očekivao sam više, a dobio sam hladan glas i vojnički stav, i to je ok. Hvala Mike na jednoj drugačijoj priči o iskustvu na tom putu.

Zamislite šta bi bilo da je Indijac otišao u svemir

Kako vam zvuči ova ideja? Ili naslov? Meni fenomenalno. Zašto? Na scenu Spark.me je izašao jedan simpatičan čovek, čiji je osmeh toliko mio da vas odmah ,,kupi’’. On je Dhiraj Mukherjee iz Indije, jedan od suosnivača aplikacije SHAZAM, koja služi za prepoznavanje melodija i pesama. Aplikacija je uredno sastavni deo mojih aplikacija koje koristim i jedna je od najkorisnijih. Dhiraj je čovek širine u glavi, velikog volumena mozga i pozitive koja ga je dovela do uspeha. Njegovo iskustvo o pokretanju biznisa, za koji sam tvrdi da je imao svega 4% šansi da uspe, je nešto što vas inspiriše, što vam uliva samopouzdanje da probate, što vas iznenadi, oduševi i ostavi bez testa.

Ja i Dhiraj

Njegov sjaj u očima dok priča vam govori koliko je srećan što je nekada u pabu odlučio da prihvati ludačku ideju drugara, da otkaz i krene da gradi od nule. Njegova energija, u kombinaciji sa iskustvom koje ima i znanjem koje je stekao, su putokaz za talentovane ljude. Njegov način prezentovanja je ideal za one koji se tim poslom bave. Prosto na jednom mestu imate skromnost, uspeh, iskustvo i otvorenost ka ljudima. Mnogo puta sam uhvatio sebe kako se nerviram oko stvari za koje neću mariti za 5 godina. A onda vam čovek kaže veoma prostu stvar: ,,Ne nervirajte se. Verujte u sebe i dobro se zezajte dok to radite’’. Nije da nisam znao i sam, no potvrda je ono što je važno, jer na kraju procesa, putovanje do cilja i sva iskustva su ono što se prepričava i pamti. Uspeh je samo trenutak spoznaje, put do uspeha je doživljaj. To mi je trebalo! Ta energija. Ta znanja. To, da izađem iz sale i osetim nalet adrenalina da je moguće. Zamislite kakva bi priča bila i sa kakvom energijom da je Indijac otišao u svemir? Vidite razliku? Siguran sam da Da.

Zaključak

Svako vas nečemu nauči, bilo kako treba ili kako ne treba. Kako nešto može a i ne mora. U skladu sa vašim ličnim uverenjima, iskustvom i znanjem, različito ćete usvajati informacije i koristiti ih u životu i poslu. Nemojte biti posle bitke generali, budite lideri, bavite se svojim a ne tuđim inovacijama. Pružite šansu prvenstveno sebi, pa drugima. Ne zaključujte na prvu, jer slika može da vara. Budite smeli i doooobro se zezajte na vašem putu ka uspehu, jer to je poenta, to je ono što se pamti.

PS.

Odslušao sam predavanje i Denise Lee Yohn, koja je expert za brand leadership. Baš mi nije legla sa pričom, ali me oduševila načinom prezentovanja. Taj nivo profesionalizma još nisam video. Sve je isprogramirano. Samo… nema ,,ono nešto’’ što ostavlja utisak kao kod Neila i Dhiraja. I taman se udubim da promenim svoje mišljenje i boom… Dobijem dva bloka EPP-a sa ponudom njene knjige. Ne znam da li ste primetili (vi koji niste bili, svakako niste ni mogli), ali u tim trenucima Denise je zvučala najsamouverenije, sa drugačijim tonalitetom glasa, sa preciznim i jasnim rečenicama koje su zvučale kao iznenadne YouTube reklame u sred pesme! Verujte mi da sam tražio SKIP dugme.

PSS.

To nije sve. Postavio sam prosto pitanje prisutnima na Twitter-u, evo njihovih odgovora:

@DonMarkoC

 

Pratite me na mrežama:

Facebook: https://www.facebook.com/donmarkoc

Instagram: https://www.instagram.com/donmarkoc

Twitter: https://twitter.com/donmarkoc

Oglašavanje




About The Author

Krenuo sa sportom. Prešao iz analognog u digitalno. Kreativac. Zaljubljenik u dobre stvari. Ne voli nepravdu. Život ne želi da pamti po rizicima koje nije prihvatio.

%d bloggers like this: